На овогодишњој књижевној манифестацији „Драинчеви сусрети песника“, која ће бити одржана од 24. до 28. августа ове године, биће додељене две песничке награде „Драинац“, прва за збирку песама,која је објављена у 2025. години, а друга за целокупно стваралаштво.

-Жири за доделу награде ,,ДРАИНАЦ”, који је радио у саставу председник  Горан Максимовић и чланови Mирјана Бојанић Ћирковић и Драган Огњановић, на данашњој седници је донео коначну и једногласну одлуку, да овогодишњу Драинчеву награду, добије Селимир Радуловић за збирку песама ,,ЕВО, АНЂЕЛА“! , која је објављена у издању „Лагуне“ из Београда 2025. године. Ове године ће бити додељена и Јубиларна награда ,,ДРАИНАЦ“ поводом 60 година ,,Драинчевих књижевних сусрета“ за целокупно песничко дело и допринос савременој српској поезији, песнику Бору Капетановићу, речено је на конференцији за новинаре у Народној библиотеци „Раде Драинац“.

У образложењу се између осталог наводи, да је лирски песник Селимир Радуловић, (Цетиње, 1952) аутентичан по изразу, дочаравању и мисаоности и да поезију доживљава као чин откровења, док његов поетички идентитет краси изразита хришћанска духовност, молитвени тон и тиховање, као и дубока етичка и метафизичка запитаност пред светом у себи, светом над собом и светом око себе.

-У стваралачком надахнућу снажно се ослања на српско средњовековно наслеђе, на европску и српску писану традицију (од Хомера и Хелдерлина до Рилкеа и Георга Тракла, од Светог Саве и Јефимије до Његоша и Растка Петровића), а песнички језик му је архаизован, узвишен и свечан, одмерен и одабран, са карактеристичном црквенославенском лексиком, синтаксом и фигурама тог језика, које нас уводе у дубинске слојеве стваралачког надахнућа и воде до извора истинског откровења и самоспознавања, истакао је жири.

Он је нагласио да су такву врсту поетичког израза пронашли и у свих 14 објављених песничких књига Селимира Радуловића.

-У најновијој збирци пјесама ,,Ево, Анђела!“ пут лирског откровења и самоспознаје снажно је усмерен према метафизичким просторима и разоткривању „сабрања у радости“, која у песниковој визији представљају основу сједињавања овоземаљског и небеског. То су одуховљени песнички текстови у којима је сједињено митско и религиозно, филозофско и етичко начело, оно што је изнад времена, као и између материјалног и духовног утемељења. У сакралном свету Селимира Радуловића лирски субјект се превасходно обраћа Творцу, али и читаоцима, тако да стихови подсећају на молитвени израз, на псалам и једну врсту посебних духовних монолога и дијалога. Сам песник је у једном аутопоетичком исказу све то описао следећим речима: „Песма је једна врста теофаније, јер побеђује сваку жалост и зрачи незалазном милошћу“. У свему томе Радуловић успешно проналази јединствену лирску формулу за обједињавање традиције и религије са дубоким уверењем да духовно неостварен човек не може носити свест о наслеђу и идентитету. При томе се осећање заједништва између земаљског и небеског света, најцеловитије остварује у песми, и то оној, која је од вишега метафизичког реда, тј. божанског порекла, стоји у образложењу.

Жири за доделу награде „Драинац“ је на конференцији за новинаре нагласио да писање поезије представља свеколико животно искушење и искуство, али и унутрашњи изазов, изворни таленат и спонтано надахнуће и да је баш такво песништво садржано у животу и стваралаштву овогодишњег добитника Јубиларне награде „Драинац“ – Бора Капетановића.

-Књижевник, слободни уметник, а изнад свега аутентични песник, Боро Капетановић, рођен је 16. септембра 1953. године у Горњем Соколову (заселак Капетановићи код Кључа, данас општина Рибник). На књижевној сцени присутан је дуже од пола столећа, још од 1972. године, када је на страницама омладинске, студентске, дневне и ревијалне, као и књижевне штампе, почео да објављује песме. Посебно је скренуо пажњу на своје стваралаштво првом објављеном збирком песама Песмовано доба (1974), за коју је добио у то време престижну награду „Младост Сутјеске“. Од тада до данас објавио је више од четрдесет књига поезије и прозе, закључно са најновијим књигама Зрно на грозду (2024) и Кидајмо одавде, амиго (2025). Уврштен је у српске читанке и школску лектиру, као што је заступљен и у великом броју панорама, прегледа, хрестоматија и антологија српске књижевности. Вишеструко је превођен и награђиван за песнички рад. Активно се борио у „Отаџбинском рату“ у јединицама Војске Републике Српске (1992–1995). Све до 10. октобра 1995. године живео је у Санском Мосту, а након тога живи и пише у Бањалуци, а писањем се бави професионално, наглашено је на конференцији за новинаре поводом проглашења овогодишњих добитника награде „Драинац“ .

Жири је подвукао да изразита прожетост стваралачког надахнућа непосредним животним искушењима, као и сагледавањем свеколике судбине човека, носи у поезији Боре Капетановића, аутентичан доживљај и визије, што га изворно сврстава у ред оних стваралаца српске књижевности, који су израсли у магистралној песничкој вертикали, на којој је настало и дело Рада Драинца, као и великог броја других претходних и потоњих стваралаца на српском језику, почев од Ђуре Јакшића и Лазе Костића, преко Милутина Бојића и Милана Ракића, па све до Стевана Раичковића и Слободана Ракитића. У таквом репрезентативном окружењу, награда „Драинац“, која му је додељена једногласно, као добитнику Јубиларне награде ДРАИНАЦ, изнова указује на квалитет и читалачку изазовност овога песничког дела.