Песници, учесници овогодишње књижевне манифестације „Драинчеви сусрети песника“, окупили су се у Дому културе, како би Драинцу у част, у „Поетској певаоници“, казивали своје, али и стихове овог великог топличког и српског песника.
Учествовали су Видак Масловарић, Милан Лукић, Мајо Даниловић, Милоје Дончић, Биљана Тасић, Андреј Јелић Мариоков, Ацо Видћ, Јован Радисављевић, Мића Миленковић и овогодишњи лауреат песничке награде „Драинац“ Дејан Алексић.
Сви они имају своје место и значај на савременој песничкој сцени и простору савремене српске поезије. Њих је са гитаром пратио прокупачки песник Срђан Сиђа Живковић, отпевавши неке познате стихове, које су написали велики песници.
У име домаћина сусрета, својом поезијом, представили су се и прокупачки песници Љубиша Красић и Миливоје Крстић.
Један од учесника „Поетске певаонице“ био је и Мића Миленковић, који је родом Топличанин, а који већ пола века живи и ради у Београду. Он каже да врло радо долази у Прокупље на „Драинчеве сусрете песника“, који су, према његовом мишљењу, као манифестација оваквог типа најбољи у Србији и региону.
-Већ неколико пута сам био део ове манифестације. Ја сам иначе сликар, али и пишем и члан сам Удружења књижевника Србије. Јако ми је драго сваки пут кад дођем овде, јер сматрам да сам дошао у мој крај. Раде Драинац ми је дао један подстрек да се бавим поезијом поред сликарства, дакле врло радо се одазивам овим свечаностима, које величају Драинца. Оне су изузетне и једне су од најбољих у Србији, али и региону. Све је добро организовано и драго нам је да су програмом обухваћене све четири општине Топличког округа. И ове године ћемо посетити Драинчеву кућу у Трбуњу, што нам посебно представља задовољство, рекао је сликар и песник Мића Миленковић.
У „Поетској певаоници“ је учествовао и овогодишњи лауреат песничке награде „Драинац“ Дејан Алексић из Краљева, коју је добио за збирку песама „Одавде се види“. На питање да ли му и колико ова награда значи, одговорио је, веома, из више разлога.
-Прво зато што носи име тако незаобилазног ствараоца наше аванграде, потом и због тога што знам да у низу добитника ове награде, стоје аутори веома значајних дела и имена. Такође, добити награду, која има континуитет од више од пола века, а то трајање је за свако поштовање, посебно ако истакнемо да је наша култура добрим делом обележена и феноменом дисконтинуитета. Сачувати је, више од пола века, у условима у којима се наша култура развијала, заиста је импозантна чињеница, рекао је овогодишњи добитник песничке награде „Драинац“ Дејан Алексић.
О самом Драинцу је истакао да је незаобилазна фигура српске авангарде.
-У другој и трећој деценији 21. века, имамо читаве генерације младих аутора, које се заправо наслањају на искуство авангарде, покушавајући да превреднују ствари и нађу нови простор за песнички израз, као и нови хоризонт, на коме ће се песнички језик развијати. Свакако да је Раде Драинац, један од оних аутора, који пружају, како бих рекао, добар ослонац, у тој мисији развоја песничког израза. Мени је као младом ствараоцу, Драинац био изузетно важан, као и неки други аутори, рецимо неосимболизма, Бранко Миљковић на пример. То је та еруптивна снага, која не може да вас остави, као младог аутора, равнодушним. И она траје кроз линију вашег развоја, као нека врста вашег одјека, као врста поетички сродног еха, који се код мене простире и до данашњих дана. Свакако је он у извесном смислу један од оних песника, носећих лукова, које уграђујем у песничку грађевину, коју покушавам да створим, подвукао је овогодишњи лауреат песничке награде „Драинац“ Дејан Алексић из Краљева, говорећи о свом стваралаштву и повезаности са великим Драинцем.
По завршетку ове „Поетске певаонице“, одржано је и „Боемско вече“, у организацији Топличаниана, Ратомира Тимотијевића Тима, где су песници такође, говорили своју и Драинчеву поезију.
