Пред бројним љубитељима поезије, књижевности и глуме, познати глумац Александар Дунић, извео је колажни програм, под називом „Дучићеви есеји о срећи и љубави и најлепша српска љубавна поезија”. Поздрављајући публику на самом почетку гостовања у Прокупљу, он је истакао да је уметност потрага за смислом и да свака реч има своју тежину и смисао и да није празно слово.
-Један мој преофесор је говорио да је глумац привилегован човек зато што се често налази у друштву генија, мислећи наравно на велике писце. Ми из литературе можемо много шта да применимо у сопственом животу, а ја сам открио то доба једног великог песника, дипломату, есејисту, мислиоца, који се зове Јован Дучић и узео књигу, која се зове „Благо цара Радована“ за лектиру. Њој се слободно могу да кажем с времена на време враћам, рекао је глумац Алексанадар Дунић.
Он је додао да глумац учи из сопственог искуства, али наравно и из велике литературе.
-Такође учимо и од других људи, који су способни да верно пренесу своја искуства, до те мере да смо способни да целу ствар разумемо и схватимо, као да смо били учесници у некој животној ситуацији, истако је познати глумац.
А онда је пред љубитељима књижевности казивао део Дучићевог есеја, из ког издвајамо следеће.
-У љубави се осећа више него што треба, пати више него што се мисли, сања више него што се живи, каже и оно у шта ни сами не верујемо. У љубави нема ничег разумног, то је једно стање без равнотеже, зато су антички Грци љубав сматрали болешћу, а заљубљене за болеснике. О љубави се не може говорити паметно, јер она није ствар памети, већ осећања. Она је истинска само кад је слепа и не подлеже никаквим мерама разума.
Онима, који нису били у могућности да присуствују програму, глумац је поручио да читају поезију и прозу, поготово наше песнике као што је Јован Дучић, Владислав Петковић Дис и Лаза Костић.
-Отприлике препоручујем оно што сам и извео, када је љубавна поезија у питању, а то је „Можда спава“ и „Санта Мариа делла Салуте“ обавезно, то је нешто без чега се не може, само је питање колико ће то људи разумети. Нека читају где себе налазе, поручио је он.
Значајан део монодраме заузела је и љубавна поезија домаћих прослављених аутора, као што су Лаза Костић -„Санта Мариа делла Салуте“, и „Међу јавом и мед сном“, потом Дис и „Можда спава“, Јован Дучић -„Песма жени“, и „Моја поезија“, као и Мика Антић и „Сенка“ и „Опомена“.
Вече је, према мишљењу посетилаца, било врло инспиративно и надахнуто емоцијама, које ипак враћају веру у праве вредности, а то су, без обзира на све-љубав и уметност, коју срећа треба да испрати.
