Pred brojnim ljubiteljima poezije, književnosti i glume, poznati glumac Aleksandar Dunić, izveo je kolažni program, pod nazivom „Dučićevi eseji o sreći i ljubavi i najlepša srpska ljubavna poezija”. Pozdravljajući publiku na samom početku gostovanja u Prokuplju, on je istakao da je umetnost potraga za smislom i da svaka reč ima svoju težinu i smisao i da nije prazno slovo.

-Jedan moj preofesor je govorio da je glumac privilegovan čovek zato što se često nalazi u društvu genija, misleći naravno na velike pisce. Mi iz literature možemo mnogo šta da primenimo u sopstvenom životu, a ja sam otkrio to doba jednog velikog pesnika, diplomatu, esejistu, mislioca, koji se zove Jovan Dučić i uzeo knjigu, koja se zove „Blago cara Radovana“ za lektiru. Njoj se slobodno mogu da kažem s vremena na vreme vraćam, rekao je glumac Aleksanadar Dunić.

On je dodao da glumac uči iz sopstvenog iskustva, ali naravno i iz velike literature.

-Takođe učimo i od drugih ljudi, koji su sposobni da verno prenesu svoja iskustva, do te mere da smo sposobni da celu stvar razumemo i shvatimo, kao da smo bili učesnici u nekoj životnoj situaciji, istako je poznati glumac.

A onda je pred ljubiteljima književnosti kazivao deo Dučićevog eseja, iz kog izdvajamo sledeće.

-U ljubavi se oseća više nego što treba, pati više nego što se misli, sanja više nego što se živi, kaže i ono u šta ni sami ne verujemo. U ljubavi nema ničeg razumnog, to je jedno stanje bez ravnoteže, zato su antički Grci ljubav smatrali bolešću, a zaljubljene za bolesnike. O ljubavi se ne može govoriti pametno, jer ona nije stvar pameti, već osećanja. Ona je istinska samo kad je slepa i ne podleže nikakvim merama razuma.

Onima, koji nisu bili u mogućnosti da prisustvuju programu, glumac je poručio da čitaju poeziju i prozu, pogotovo naše pesnike kao što je Jovan Dučić, Vladislav Petković Dis i Laza Kostić.

-Otprilike preporučujem ono što sam i izveo, kada je ljubavna poezija u pitanju, a to je „Možda spava“ i „Santa Maria della Salute“ obavezno, to je nešto bez čega se ne može, samo je pitanje koliko će to ljudi razumeti. Neka čitaju gde sebe nalaze, poručio je on.

Značajan deo monodrame zauzela je i ljubavna poezija domaćih proslavljenih autora, kao što su Laza Kostić -„Santa Maria della Salute“, i „Među javom i med snom“, potom Dis i „Možda spava“, Jovan Dučić -„Pesma ženi“, i „Moja poezija“, kao i Mika Antić i „Senka“ i „Opomena“.

Veče je, prema mišljenju posetilaca, bilo vrlo inspirativno i nadahnuto emocijama, koje ipak vraćaju veru u prave vrednosti, a to su, bez obzira na sve-ljubav i umetnost, koju sreća treba da isprati.