Народни музеј Топлице је поводом 106 година од Топличког устанка приредио предавање са мултимедијалном презентацијом на тему “Топлички устанак 1917. године – узроци и последице”, а о њој су говорили предавачи историчари из ове установе, музејски саветник Дарко Жарић и кустос Маја Димић.

Поред бројних припадника Војске Србије, предавању су присуствовали и Прокупчани, које занима овај део српске историје.

Предавачи су на самом почетку својих излагања истакли важност примарних извора у који спадају биографије и дневници. Као један такав навели су и дневник Косте Војиновића, који су узели бугарски војници, па се за његово постојање сазнало тек 50-тих година, захваљујући адвокату Миливоју Перовићу, који је 1959. године објавио књигу „Топлички устанак“. Ту је и збирка докумената из буграског Архива у Трнову и Софији, као и бројна издања историчара, међу којима су значајнија проф. Божице Младеновић.

-Оно што је многима познато, а многима и није, прву књигу о Топличком устанку штампао је академик Александар Дероко. У нашем Музеју постоје књиге на француском језику о Топличком устанку и злочинима који су извршени на територији Топлице. Досад није преведена, па ћемо се потрудити да то у неком наредном периоду и урадимо, јер и она свакако представља извор, који ће вероватно бити од помоћи онима који се баве истраживањем и бележењем историјских чињеница из периода Топличког устанка, истакао је овом приликом музејски саветник, историчар Дарко Жарић.

Историчар кустос Маја Димић је овом приликом рекла да је Топлички устанак симбол српског јунаштва.

-Био је то једини устанак на територији коју су окупирале Централне силе у Првом светском рату. Трајао је од 26. фебруара до 25. марта 1917. године. Бугарска је желела да изврши потпуну денационализацију окупиране области, зато су приступали суровој бугаризацији српског становништва које је ту живело. Повод за избијање устанка била је објава регрутације српског становништва од 18 до 40 година за бугарску војску, која је предвиђена за Топлички округ од 20. до 27. фебруара 1917. године, истакла је историчар Димић.

Она је подсетила да су на челу устанка биле следеће војводе, Коста Војиновић-Косовац, Коста Миловановић-Пећанац, Милинко и Тошко Влаховић, Јован Радовић и Поп Димитрије Димитријевић-Мита Комита.

-Одлука о подизању устанка донета је на збору у Обилићу 21. и 22. фебруара 1917. године. У Мачковцу код Куршумлије 26. фебруара почеле су борбе које ће касније прерасти у устанак. Куршумлија је ослобођена 28. фебруара, Лебане 1. марта, Прокупље 3. марта, а Блаце 5. марта 1917. године. Устанак у Топлици, Јабланици и Косаници у крви је угушен. У Врањском, Нишком и Топличком округу је убијено укупно 8.767 људи, спаљено је 8.855 кућа и 34.684 осталих зграда. Од тога је у Топличком округу убијено 3.907 људи, спаљено 4.986 кућа и 16.333 осталих зграда. Само у прокупачком срезу, који је обухватао данашњи град Прокупље и општину Блаце, било је убијено 1.674 особа. Људи су убијани и мучени на најсвирепије начине, вешањем, клањем, одсецањем делова тела, кувањем, спаљивањем и закопавањем живих у земљу. Силовано је преко 1.000 жена, девојака и девојчица. Све ово нам показује да је окупатор на простору захваћеном устанком спроводио злочиначку политику са циљем да уклони сваки траг српства са ових простора, закључила је кустос историчар у Народном музеју Топлице Маја Димић.