У Народној библиотеци „Раде Драинац“ представљена је друга књига поезије Драгана Огњановића, под називом „Ноћне“, који је иначе, јавности највише познат по својим афоризмима.

О најновијој књизи Огњановића говорио је проф. Др Горан Максимовић, док је аутор читао своје песме, а Срђан Живковић је био задужен за музичку пратњу у току вечери.

Према речима проф. Максимовића, рукопис збирке песама овог аутора већ својим насловом упућује на три могућа начина разумевања.

-Први ниво значења нас упућује на претпоставку да су стихови настајали под окриљем ноћи као посебан вид мистичних мисли, сумњи и страхова, заноса и усхићења, дилема и претпоставки, које су опседале песника у свакодневном животу. Други ниво разумевања указује на специфичну могућност читања ових стихова у ноћним тренуцима, што им даје посебан степен мистичности и непредвидивости, специфичну димензију рецептивних могућности, а самим тим и необичних значења, емотивних расположења и доживљаја. Трећи ниво значења, може да се односи превасходно на имплицитну поетичку перспективу и разумевање процеса настајања песме као стања, које се налази на граници између ирационалног и рационалног дела људског бића, костићевским језиком речено стваралачког надахнућа, које настаје у оној чудесној „плетисанки“ између „јаве и сна“, рекао је између осталог говорећи о најновијој збирци песама „Ноћне“ проф. др Горан Максимовић.

Он је објаснио да свако од наведених и претпостављених значења, може да има своју креативну улогу у песмама, које су уврштене у три циклуса, или „певања“ овог рукописа.

-У првом певању, које је сачињено од 18 текстова (од песама „Ниси сам“, „Мислим“, „Бити човек“, „Клатно“, до песама „Јабуковача“, „Прве наочаре“, „Зидови“, „Бекство“, песникова душа је сагледана као поприште на коме се сучељавају овострано и онострано биће света. У другом певању доминирају слике из непосредне стварности, као и сећања на која нас подсећају свакодневне сензације, а љубав се појављује као универзално стање људске сумње и надања, те свеколике вере, да је можда баш у љубави саздано уточиште од свих животних недаћа и страхова. Певање је сачињено од 28 текстова, од уводних песама „Никад више“, „Корона“, „Сећања“, „Без илузија“, до песама „Ране“, „Растанак“, „Писма“, „Јежурко“, додао је Максимовић.

Навео је да треће певање представља значењску синтезу претходна два лирска циклуса ове књиге.

-Оно је сачињено из 24 текста, од уводних песама „Душе“, „Суђени дан“, „Прсти“, „Ћутање“, „Укоп“, „Снови“, па све до завршних стихова у песмама „Врата“, „Живот“, „Веруј“ и слично. У њима спознајемо песникове доживљаје исконских речи, које имају симболичку мисију „морнара у чамцу за спасавање“ и унутрашње енергије, која ће помоћи крхком људском бићу да опстане у свету свеопштег зла, истакао је проф. Максимовић и закључио да разнолика значења, поетичке идеје, доживљаји, емоције и визије, аполонијска и дионизијска слика света, које проналазимо у најновијим песмама Огњановића, чине збирку „Ноћне“,  веома успешном и надахнутом, а изнад свега лирски комуникативном, тако да ће лако успоставити изазован дијалог са посвећеном читалачком публиком.

Драган Огњановић је објавио књиге афоризама и графита „Афограф“ 1999, „Страдијанске хронике“ 2011, уредио Антологију топличке поезије 2015, приредио и написао предговор књиге „Бандит или песник“ (изабране песме Радета Драинца) 2015, објавио књигу афоризама „Насмејана страна света“ 2016, збирку поезије „Прекобројни годови“ 2019. године и приредио Антологију српског сатиричног афоризма „Године заплета“ 2021. године. За књижевни рад добио је награде „Млади јеж“, „Владимир Булатовић Виб, награду за афоризам на међународном Фестивалу хумора и сатире „Златна кацига“, у Крушевцу, победничку диплому на Фестивалу хумора и сатире „Смејада“ у Бања Луци и „Радоје Домановић“ Удружења књижевника Србије.