У Дому културе одржано је књижевно вече, а овога пута љубитеље писане речи окупила је песникиња Зорица Ивановић Гајевић из Прокупља, која је представила своју нову књигу „Несан и три булке“.

О  књизи ауторка каже да је то један животни круг, у коме се сви ми као човечанство налазимо, али и као појединци.

-Моја жеља је да тај круг никога не избаци из своје орбите,  да свако од нас буде не само нечији потомак, већ да буде и нечији корен и да тако заврши свој круг. Што се тиче назива књиге „Несан и три булке“, свима нама је кроз живот некад црно, некад бело, некада добро, али и лоше, па тако и наспрам сна постоји несаница коју сам сместила у мушки род и назвала је несан. А булке, булке су наша деца која су нешто најлепше у свачијем животу и онда када почнемо да мислимо на њих, настаје несан, нема нам спавања, каже ауторка Зорица Ивановић Гајевић.

О песникињи су на промоцији говорили Саша Миловановић, Соња Миљковић и Ивана Ђурковић, који су је публици јасније представили кроз стихове њене нове збирке.

-Први део, односно, први циклус Зоричине збирке „Несан и три булке“, носи и називом и стиховима све оно што је „несанице“ и сковало. Сви ми их имамо, али су Зоричине укорењене дубоко емотивно са красним сликањем речима. Њене су песме јасне слике њене борбене, а ипак нежне женске душе, која је платила све своје „несанице“, али такође, није дозволила да завладају њеним животима, само и искључиво њеним тематским кругом, када су у питању њена књижевна дела, говорила је на промоцији Ивана Ђурковић.

Како додаје, у природи људског бића је да у њему постоји емпатија, родољубље, љубав према вољеном бићу, Богу, Цркви, деци, старом огњишту, свему што његову душу чини пламенитијом, отпорнијом на болести, туге, па и несанице. Зоричине песме су бег и лек. Бег од данашњице у којој је све монотоно, због наше ужурбаности непроживљено, једнобојно, често безосећајно, а лек за свакога ко се сећа, а жели да победи све своје болове.

Збирка је подељена у три циклуса „Несаница“, „Пупољци“ и „Корени“, обједињени у називу „Несан и три булке“, као да је хтела да је подели и временски обухвати у садашњост, будућност и на крају прошлост. А свако врло вероватно има свој редослед промишљања.

-И таман кад се утоне у таму, Зорица скупи снагу за много светлих стихова из којих ће се на живот оправљати њени „Пупољци“, утемељени културом и људскошћу својих „Корена“. Уосталом, зар не би требало да сви живимо у садашњости као Зорица, да нам она, колико год тешка и ненаспавана буде примарна, док чекамо лепшу будућност наших „Пупољака“, поносних на „Корене“, поручује Ивана Ђурковић, представљајући нову књигу Зорице Ивановић Гајевић.