У Народној библиотеци „Раде Драинац“, представљањем изабраних песама, једног од оснивача књижевне манифестације „Драинчеви сусрета песника“ прокупачког ствараоца Воје Красића, затворена је овогодишња 60. јубиларна песничка манифестација. Реч је о збирци „Около киша налик на ћирилицу“, коју је приредила проф. др Мирјана Бојанић Ћирковић.
-Воја Красић је антологијски песник, а ова квалификација се не односи на његову заступљеност у цветницима топличке поезије и шире. Уместо статуса, одредницу антологијско, у контексту стваралаштва Воје Красића, треба тумачити као квалитет микрокосмоса његовог стваралаштва (стиха) и микрокосмоса његовог опуса (збирке). Ретки су песници естетски уједначеног опуса, а још ређи ствараоци, који не поседују ниједан лош стих, у смислу његове „успелости“ или прозрачности, рекла је проф. др Мирјана Бојанић Ћирковић, која је приредила ову збирку поезије.
Према њеним речима, овим избором песама настојали су да прикажу у исти мах аутентичног и типичног ствараоца Воју Красића, те је у том смислу, у избору највише заступљена његова типична песничка форма песме кратког и слободног стиха, обликоване кроз један, два или три катрена.
-Овакав облик сведочи о његовом стваралачком тражењу кондензоване речи, односно мотива, детаља или појма велике семантичке густине, која га опет не херметише, већ га таквог, једнообразног, а високосемантизованог отвара сваком читаоцу на другачији начин. Оваквим избором, између осталог, потврђује се да је Красић песник форме, док се додатно наглашава њена елиптичност несразмерна пуноћи значења, додала је Бојанић.
Она је навела да Красићев опус садржи и песме дужег стиха, налик на бугарштице, са све рефреном, међутим, иако је њихова тематика епска, то нису класичне песме „на народну“, већ интуитивно-рефлексивне песме. Оне се уздижу до универзалних димензија, садржаним у ономе општељудском–љубави, радости, патњи, болу, страху, нади и читавој лепези нијанси ових „есперантски“ разумљивих осета. Овакве песме су, како је објаснила, такође спецификум Красићевог опуса и ту се налази простор, за још једно ново читање ствралаштва овог аутора.
-Наслов нашег избора, стих „около киша налик на ћирилицу“ –као ни са чим упоредива песничка слика–сублимира поменуту свеколику (а)типичност Красићеве поезије, а уједно је метонимија мноштва Красићевих вешто разгрнутих дубина у појавном свету. Зато читаоцима остављамо да, подстакнути нашим смерницама, нађу своју кључевиту песничку слику за ново осликавање Красићеве поезије, јер „то око, тај мали град, распрскава се над овом долином“ поезије, закључила је проф. др Мирјана Бојанић Ћирковић.
Прокупачки стваралац Срђан Сиђа Живковић, који је познавао и радио са једним од оснивача „Драинчевих сусрета песника“ Војом Красићем, овом приликом је рекао да објављивањем ове песничке збирке поново среће Воју Красића, после 30 година, напокон и не случајно, већ наменски, са дозом срама што га три деценије није било у антологијама, на књижевним сусретима, на поменима.
-Срећем га испред бисте Рада Драинца, скида Раку са крста и васкрсава га. Срећем га крај споменика Кости Војиновићу. Уместо цвећа баца му стихове. Срећем га док његов отац дели хлеб као цар царевину. Срећем га усамљеног, окруженог фасцинираним стихорепкама, а ипак неиспуњеног, забијеног у стих. Ни малограђанска принуда да буде виђен као другачији, да му се репови вуку од недрага до његовог кућног прага не помажу му да се прикаже као срећан. Прави песник, помислих и закључих–нема лепшег задатка него поново читати овог песника, истакао је је на промоцији овај прокупачки песник.
Оно што је, како су нагласили учесници промоције најважније да се не заборави-јесте да је његово име неизоставно-када данас говоримо о покретању Драинчевих сусрета, првим бројевима часописа ТОК, првим књижевним сусретима, првим корацима издавачке делатности, закључно са антологијама југословенског значаја, кад говоримо о обнављању Топличких новина и много чему другом што је везано за културу овог краја.
Војислав Воја Красић био је српски књижевник, топлички песник, антологичар, књижевни критичар, један од оснивача Књижевног друштва „Раде Драинац“ и његов први председник, покретач и организатор културног живота у Прокупљу и Топлици од шездесетих година 20 века. Један је од покретача и часописа ТОК и његов уредник од 1967. до 1989. године, утемељивач „Драинчевих књижевних сусрета“ у Прокуљу, главни и одговорни уредник ,,Топличких новина“, главни и одговорни уредник програма Радио Топлице.
Аутор је бројних књижевних дела за која је био награђиван значајним наградама.
