Најбољи амбасадори и пријатељи књиге су управо људи који лепо пишу и лепо говоре. Један од њих је и Власта Ценић, наши највећи песник, који пише на дијалекту и један је од савремених писаца за децу. Он је и велики пријатељ Народне библиотеке „Раде Драинац“, па је поводом њеног рођендана био њен и гост свих Прокупчана. Ученицима Основне школе „Никодије Стојановић Татко“, говорио је своје стихове, трудећи се да их дочара на врло маштовит и креативан начин. Овом приликом представио је и своју нову књигу поезије „Загрл’те их, песме моје“. Реч је о збирци лирских похвала, које је Власта Ценић упутио узорима, претходницима и колегама песницима српске књижевности за децу. Ова књига представља и врло личан поетички дневник читања, којим аутор бележи своје импресије и асоцијације. Тако су настали јединствени портрети песника, баш онакви какве песници заслужују.
-Када сам ушао у библиотеку данас, најпре сам се сетио да сам 70 и неке био члан ове библиотеке, као ученик Средње техничке школе. Овде сам узимао књиге за лектиру. Ја сам још тада постао пријатељ библиотеке и богами остао до данашњег дана, јер стално, не сваке године, али кад год се укаже прилика за то, ја сам овде. Да ли су то „Драинчеви сусрети песника“ или неки сусрети за децу, као и оваквим поводом, рекао је овај песник и додао да је већ једном био на свечаности поводом Дана библиотеке и да се овде заиста осећа као код куће и заиста као пријатељ.
Он је истако, да у овој библиотеци, царевини снова, слова и стихова, живе вредни и насмејани библиотекари, који су заправо и основа једне библиотеке.
-Ако су они намрштени и намргођени нема ништа од рада те библиотеке. Овде су људи сасвим супротни од овога што сам набројао. И директор Огњановић и претходници, које сам познавао, раде на томе да библиотека заиста буде друга кућа ученицима и старијим Топличанима. Овде је тако данас и једна Негосава, која је најстарији члан библиотеке, а највреднији читалац. Дакле бити овде, у библиотеци, баш на данашњи дан, празник библиотеке, права је привилегија.
На питање шта мисли, да ли Прокупље и Топлица, довољно негују и промовише лепу казану реч и писање, познати песник је рекао да је одлично што наш град негује стваралаштво, на коме му могу позавидети и много већи градови.
-Одлично је што се овде, у граду испод Хисара, воли та лепа, казана и написана реч. Манифестације, које постоје у Прокупљу су прави начин да оно што је вредно траје и кроз њих се за њега чује. Тако да су и ти „Сретењски сусрети“, били дивна прилика да се сретнемо са одраслим писцима, који су се трудили да својим казивањем на жири утичу, да их изабере, да баш они буду носиоци признања. Било је ту људи из различитих клубова и било је задовољство бити члан тог жирија. Ту је био један доктор књижевности Предраг Јашовић и прокупачки песник Љубиша Красић. Дакле, лепо је што сам ту тада био, лепо је што на неким конкурсима срећем и децу из Прокупља, оне мало литерарне ствараоце, који су веома вредни, креативни и талентовани. Да ли је то резултат рада и ове библиотеке, породице или наставника, то је питање. У сваком случају, то је свето тројство, јер ако нема сарадње библиотеке, школе и родитеља, нећемо имати читаоце, нити људе, које ћемо да награђујемо као данас. Нећемо да имамо кога да читамо на тим такмичењима и бирамо најбоље на конкурсима. Дакле Прокупчана има, ја знам много наставника, који децу доводе, шаљу радове и ја то поздрављам, истакао је гост прокупачке библиотеке Власта Ценић.
О важности трајања највеће песничке манифестације „Драинчеви сусрети“, песник каже, и треба да трају и образлаже зашто је то значајно.
-Не само српска књижевност, пре свега Топлица се поноси великим Раком Драинцем. Мислим да више од 50 година трајања, значи да је манифестација на добрим чврстим „ногама“, да добро корача. Наравно, друштво и држава, треба мало више да сагледају и ту манифестацију, јер нема много ствараоца, којима се Топлица поноси пред целом земљом. Њега смо ставили на чело колоне и морамо му још више поштовања указивати. Баш у том смислу, да програми буду још богатији, они јесу, али да буду још више, потребна су и финансијска средства. У сваком случају, библиотека се бори да „Драинчеви сусрети“ не падају са квалитетом, него да расту и лепо је бити неко ко од заборава чува то велико песничко име, каже Ценић.
Он је испричао да се врло радује што баш на дан библиотеке може да прича о великим српским песничким именима.
-Моја нова књига се зове „Загрлите их песме моје“, издавач је из Чачка. Ја стиховима у њима грлим песнике великане српске књижевности за децу. Тридесет и једног песника сам опевао, њихове биографије, њихово дело и ликове, кроз тако једну ведру причу желео сам да приближим деци имена. Морамо признати за многе не знају.Они сад могу да препознају Ршума и никог више, то је тужно. Ваљда, несрећан због тога, желим да деци испричам причу, да имамо песнике за децу, почев од Луке Милованова, који је први стваралац за децу из 1809. па до данас, до Ршума. Сместио сам 31 име у књигу, да они виде да библиотека чува књиге тих писаца, да су уз њих расли њихови родитељи, баке и деке и да треба да их освежимо и пробудимо. То је била основа мог казивања данас са децом, уз неке позоришне реквизите, мало певања, тако треба, деца воле такве приче, закључио је песник Власта Ценић, гостујући у Прокупљу, као велики пријатељ библиотеке на њен рођендан.
Ученици „Таткове школе“, који су били део ове свечане поетске шетње, уживали су у својеврсном перформансу, који је Власта Ценић припремио за ову прилику, али нису могле да изостану ни песме на дијалекту, које увек освоје срца љубитеља поезије и чувара матерњег језика.
