Najbolji ambasadori i prijatelji knjige su upravo ljudi koji lepo pišu i lepo govore. Jedan od njih je i Vlasta Cenić, naši najveći pesnik, koji piše na dijalektu i jedan je od savremenih pisaca za decu. On je i veliki prijatelj Narodne biblioteke „Rade Drainac“, pa je povodom njenog rođendana bio njen i gost svih Prokupčana. Učenicima Osnovne škole „Nikodije Stojanović Tatko“, govorio je svoje stihove, trudeći se da ih dočara na vrlo maštovit i kreativan način. Ovom prilikom predstavio je i svoju novu knjigu poezije „Zagrl’te ih, pesme moje“. Reč je o zbirci lirskih pohvala, koje je Vlasta Cenić uputio uzorima, prethodnicima i kolegama pesnicima srpske književnosti za decu. Ova knjiga predstavlja i vrlo ličan poetički dnevnik čitanja, kojim autor beleži svoje impresije i asocijacije. Tako su nastali jedinstveni portreti pesnika, baš onakvi kakve pesnici zaslužuju.

 -Kada sam ušao u biblioteku danas, najpre sam se setio da sam 70 i neke bio član ove biblioteke, kao učenik Srednje tehničke škole. Ovde sam uzimao knjige za lektiru. Ja sam još tada postao prijatelj biblioteke i bogami ostao do današnjeg dana, jer stalno, ne svake godine, ali kad god se ukaže prilika za to, ja sam ovde. Da li su to „Drainčevi susreti pesnika“ ili neki susreti za decu, kao i ovakvim povodom, rekao je ovaj pesnik i dodao da je već jednom bio na svečanosti povodom Dana biblioteke i da se ovde zaista oseća kao kod kuće i zaista kao prijatelj.

On je istako, da u ovoj biblioteci, carevini snova, slova i stihova, žive vredni i nasmejani bibliotekari, koji su zapravo i osnova jedne biblioteke.

-Ako su oni namršteni i namrgođeni nema ništa od rada te biblioteke. Ovde su ljudi sasvim suprotni od ovoga što sam nabrojao. I direktor Ognjanović i prethodnici, koje sam poznavao, rade na tome da biblioteka zaista bude druga kuća učenicima i starijim Topličanima. Ovde je tako danas i jedna Negosava, koja je najstariji član biblioteke, a najvredniji čitalac. Dakle biti ovde, u biblioteci, baš na današnji dan, praznik biblioteke, prava je privilegija.

Na pitanje šta misli, da li Prokuplje i Toplica, dovoljno neguju i promoviše lepu kazanu reč i pisanje, poznati pesnik je rekao da je odlično što naš grad neguje stvaralaštvo, na kome mu mogu pozavideti i mnogo veći gradovi.

-Odlično je što se ovde, u gradu ispod Hisara, voli ta lepa, kazana i napisana reč. Manifestacije, koje postoje u Prokuplju su pravi način da ono što je vredno traje i kroz njih se za njega čuje. Tako da su i ti „Sretenjski susreti“, bili divna prilika da se sretnemo sa odraslim piscima, koji su se trudili da svojim kazivanjem na žiri utiču, da ih izabere, da baš oni budu nosioci priznanja. Bilo je tu ljudi iz različitih klubova i bilo je zadovoljstvo biti član tog žirija. Tu je bio jedan doktor književnosti Predrag Jašović i prokupački pesnik Ljubiša Krasić. Dakle, lepo je što sam tu tada bio, lepo je što na nekim konkursima srećem i decu iz Prokuplja, one malo literarne stvaraoce, koji su veoma vredni, kreativni i talentovani. Da li je to rezultat rada i ove biblioteke, porodice ili nastavnika, to je pitanje. U svakom slučaju, to je sveto trojstvo, jer ako nema saradnje biblioteke, škole i roditelja, nećemo imati čitaoce, niti ljude, koje ćemo da nagrađujemo kao danas. Nećemo da imamo koga da čitamo na tim takmičenjima i biramo najbolje na konkursima. Dakle Prokupčana ima, ja znam mnogo nastavnika, koji decu dovode, šalju radove i ja to pozdravljam, istakao je gost prokupačke biblioteke Vlasta Cenić.

O važnosti trajanja najveće pesničke manifestacije „Drainčevi susreti“, pesnik kaže, i treba da traju i obrazlaže zašto je to značajno.

-Ne samo srpska književnost, pre svega Toplica se ponosi velikim Rakom Draincem. Mislim da više od 50 godina trajanja, znači da je manifestacija na dobrim čvrstim „nogama“, da dobro korača. Naravno, društvo i država, treba malo više da sagledaju i tu manifestaciju, jer nema mnogo stvaraoca, kojima se Toplica ponosi pred celom zemljom. Njega smo stavili na čelo kolone i moramo mu još više poštovanja ukazivati. Baš u tom smislu, da programi budu još bogatiji, oni jesu, ali da budu još više, potrebna su i finansijska sredstva. U svakom slučaju, biblioteka se bori da „Drainčevi susreti“ ne padaju sa kvalitetom, nego da rastu i lepo je biti neko ko od zaborava čuva to veliko pesničko ime, kaže Cenić.

On je ispričao da se vrlo raduje što baš na dan biblioteke može da priča o velikim srpskim pesničkim imenima.

-Moja nova knjiga se zove „Zagrlite ih pesme moje“, izdavač je iz Čačka. Ja stihovima u njima grlim pesnike velikane srpske književnosti za decu. Trideset i jednog pesnika sam opevao, njihove biografije, njihovo delo i likove, kroz tako jednu vedru priču želeo sam da približim deci imena. Moramo priznati za mnoge ne znaju.Oni sad mogu da prepoznaju Ršuma i nikog više, to je tužno. Valjda, nesrećan zbog toga, želim da deci ispričam priču, da imamo pesnike za decu, počev od Luke Milovanova, koji je prvi stvaralac za decu iz 1809. pa do danas, do Ršuma. Smestio sam 31 ime u knjigu, da oni vide da biblioteka čuva knjige tih pisaca, da su uz njih rasli njihovi roditelji, bake i deke i da treba da ih osvežimo i probudimo. To je bila osnova mog kazivanja danas sa decom, uz neke pozorišne rekvizite, malo pevanja, tako treba, deca vole takve priče, zaključio je pesnik Vlasta Cenić, gostujući u Prokuplju, kao veliki prijatelj biblioteke na njen rođendan.

Učenici „Tatkove škole“, koji su bili deo ove svečane poetske šetnje, uživali su u svojevrsnom performansu, koji je Vlasta Cenić pripremio za ovu priliku, ali nisu mogle da izostanu ni pesme na dijalektu, koje uvek osvoje srca ljubitelja poezije i čuvara maternjeg jezika.