Учитељица издвојеног одељења Основне школе „Милић Ракић Мирко“ у Доњем Кординцу, Јелена Бабић је на основу процене Школске управе у Нишу, добила звање педагошког саветника. Она је једини просветни радник у Прокупљу са овим звањем.
-Да би учитељ могао да напредује у струци потребно је да испуни одређене услове у току свог рада. Процедура није нимало једноставна и захтева да кандидат покаже и докаже многе способности. Потребно је да се истиче у раду и залагању, да сарађује са колегама и локалном заједницом, да иницира новине и уводи их у рад, поседује знање рада на рачунару, знање страног језика на нивоу А2, иницира и учествује у подизању квалитета васпитно-образовног рада, рекла је учитељица Јелена Бабић.
Она је навела да учитељ или наставник, такође мора да показује висок степен компетентности у образовно-васпитном раду, уз стално стручно усавршавање, али и да има најмање осам година радног стажа.
Све ово је према речима учитељице Бабић, прописало Министарство просвете Правилником о стручном усавршавању. Учитељи, наставници и стручни сарадници имају могућност да у току свог рада и професионалног развоја напредују стицањем звања. У просвети су то педагошки саветник, самостални педагошки саветник, виши педагошки саветник и високи педагошки саветник. Када кандидат испуни све захтеве по том Правилнику, наводи Бабић, онда подноси захтев директору школе, а о том захтеву расправља Актив учитеља, Одељенско и Наставничко веће, затим Савет родитеља и на крају Школски одбор. Уколико свака од ових инстанци да „зелено светло“ тј. позитивно мишљење о захтеву учитеља, директор школе шаље молбу и целокупну документацију са доказима Школској управи. Након провера, просветни саветник из Школске управе, излази на терен, то јест, долази у посету просветном раднику.
-Код мене у посети је била Татјана Живановић из школске управе Ниш. Она је са нама у школи провела два наставна дана и процењивала начин на који радим, како се опходим према ученицима, колико и на који начин ученици учествују у наставном процесу, да ли су садржаји прилагођени ученицима и њиховим интелектуалним могућностима, које се методе, средства и технике користе у раду, да ли сваки ученик има могућност да буде успешан, колико вешто наставник управља процесом учења на часу и слично, прича ова учитељица.
Она истиче да просветни саветник, након посете настави, обавља разговоре са ученицима, родитељима, активом учитеља, стручном службом у школи и са директором школе. После свих обављених разговора, он може да да позитивно или негативно мишљење.
-На моју велику срећу, добила сам позитивно мишљење. Ово је велики успех за мене лично, али и за моје ученике, њихове родитеље, моје колеге и моју школу.
Свако од нас треба да се труди да извуче из себе максимум. Ја уживам у свом занимању и у раду са децом и свакако се трудим, да на најбољи могући начин тај свој ентузијазам пренесем и на своје ученике. Сматрам, да би био успешан у свом послу, мораш да волиш оно што радиш, јер љубав је основа и покретачка снага свега.Радим скоро петнаест година у сеоској школи са више разреда и никада нисам пожелела да своје место заменим неки другим. Сва деца су једнако добра и наше су највеће богатство где год се налазила. Оно што ме ипак највише радује и што је моје највеће признање јесте када их, по завршетку часова, чујем да кажу „Морамо ли да идемо кући“. Онда свој посао, за који мислим да је најлепши на свету, волим још више, завршава своју причу о раду у школи учитељица издвојеног одељења Основне школе „Милић Ракић Мирко“ Јелена Бабић.
