Mladi Prokupčanin Đorđe Mitrović, koji od rođenja boluje od retke bolesti ,,artrogipoza”, predstavio je svojim sugrađanima svoju prvu knjigu, autobiografiju pod nazivom „Drvene lutke“.

-Knjiga je osmišljena kao izvor nadahnuća za druge osobe, koje se bore sa sličnim izazovima i nadam se da će moja priča motivisati ljude, da se suoče sa svojim barijerama, osnaže i nastave napred. Ova knjiga govori o mom životu, socijalizaciji i borbi sa bolešću ,,artrogipoza”. Želim da pomognem ljudima da prevaziđu sve probleme, kao što sam ja to učinio, da idu kroz život sa širokim osmehom i otvorenog srca, jer sam ja tako uspeo. Nadam se da će to ljudi i osetiti dok čitaju moju knjigu, rekao je na promociji ovaj hrbar momak, koji zrači neverovatnim optimizmom.

-Treba živeti život punim plućima i ja kao osoba sa invaliditetom želim da budem primer drugima da, uprkos svom invaliditetu, žive rame uz rame sa svojom zajednicom, dodaje ovaj hrabri borac kroz život.

Mitrović u svojoj knjizi deli svoje lične izazove i trijumfe, koje je doživeo tokom svog života. On je u svojoj knjizi opisao sve one koji su mu pomogli i bili uz njega tokom njegovog odrastanja, a borba sa bolešću od malih nogu nije ga samo oblikovala kao osobu, već je inspirisala mnoge iz njegovog okruženja da se bore i nikada ne posustaju.

-Ključna ličnost, dobrovoljno zadužena za oporavak i negu Đoletove duše, bila je baba Milanka. Uvek pored njega i za njega, uvek puna priče i pesme. Zajedno u bolnici, banji, kući… Dostojna zamena umornim roditeljima. Donosila je mir i sigurnost kući i svom unuku. Cvrkutao je Đole  pored bake i bio srećan i poslušan. Voleo ljude i život, kao i danas. Trudio se da iz svega vidi samo lepšu stranu. A drugari ga voleli tako bistrog i poletnog. Menjali pravila igre samo da on može da učestvuje. Nosili ranac, pisali mu beleške sa table, vodili u kafić, prošli maturske i apsolventske večeri, simpatije i ozbiljna zaljubljivanja. Prošao je šeret Đorđe sve što je snašlo njegovu generaciju. I dobro i loše. Naravno u okviru svojih fizičkih mogućnosti. Uvek pozitivan i rečit. Iza njega ostade osmogodišnja škola, gimnazija i studije na Topličkoj akademiji. Trenutno je na master studijama. Ozbiljan i po prvi put malo uplašen i zabrinut. Izvukao je najviše što je mogao iz sebe uz pomoć porodice i svih dragih bića sa kojima je dolazio u kontakt. Oplemenio sebe i pokazao drugima kako je život lep i kako se valja boriti za njega. Uradio sve što se od njega tražilo. I više od toga. Njemu su problem najobičnije dnevne obaveze. Šta dalje? Đorđe Mitrović je rođen sa fizičkim hendikepom. Lečenje će biti doživotno, ali ga to ne sprečava da snagom svog uma pobeđuje tamo gde su drugi odavno pali, zapisala je recenzent Mitrovićeve knjige „Drvene lutke“ Zorica Ivanović Gajević.

Ona je istakla da je sada red na nama, na celom društvu da mu pomognemo da i dalje nastavi čvrsto da hoda na svom životnom putu, koji nije bio nimalo lak.

-Lutka je stasala u leptira. Preobražaj je gotov. Možda mu ova krhka krila zamene nemoćne ruke i vinu ga visoko na pozornici života. Neki novi vetrovi duvaju. Šta će doneti Đoletu, ne znam. Red je da mu se odužimo, da mu pomognemo da se uključi u aktivnosti koje mu prijaju i gde može da da svoj doprinos. Kažu da je sreća stanje uma? Ako je tako, Đole će uvek biti srećan, zato što to želi. Zato što ne da, da ga ubede u suprotno. Zato što veruje da su ga sva dosadašnja iskušenja, pročistila snagom planinske reke. Žubor  života Đorđa Mitrovića ulazi u mirniji tok. Školske brige ostaju iza njega. Možda je baš to, ono što ga brine. Navikao je na akciju, rad, red i disciplinu i drugačije ne biva. O čemu sanja Đorđe Mitrović, budući master inženjer fitofarmacije? Verovatno o svemu, o čemu i njegova generacija. I više od njih, jer oni mnogo podrazumevaju, a on se trudi da nađe mogućnost realizacije, u svakodnevnoj borbi za jedan sasvim običan dan. Još pregršt iskušenja na nejaka pleća. Sledeći korak je na nama, podržimo ga i pomozimo mu, zaključila je govoreći o ovom mladom i hrabrom stvaraocu i borcu kroz život, njegov recenzent Zorica Ivanović Gajević.

Promociju su otvorile Dunja i Danka Mitrović, članice Književne omladine Prokuplja, pesmom Ivane Đurković o borbi mladog čoveka sa naizgled nerešivim životnim teškoćama. Ovaj mladi čovek je primer toga da uz ljubav i podršku najbližih sve može da se pobedi.

Đorđe Mitrović je deo fondacije „Humana srca“, a podršku za publikovanje svoje životne priče, pored njih, pružili su mu i Ministrstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Grad Prokuplje.