Академија струковних студија Јужна Србија – Одсек за пољопривредно прехрамбене студије у Прокупљу, у сарадњи са Туристичком организацијом Прокупља организовао је Конференцију „Значај агротуризма на развој локалне заједнице“.

На овом научном скупу, поред осталих, присуствовали су др Дарко Лакетић и др Петар Весовић народни посланици у Скупштини Србије, заменик градоначелника Прокупља  Дејан Тонић, члан градског већа Катарина Вељовић, директори прокупачких средњих школа, саветодавци Пољопривредно стручне и саветодавне службе Прокупља, партнери Одсека пољопривредно прехрамбених студија у дуалном образовању и власници етно домаћинстава.

–Овим научним скупом ми започињемо једно ново поглавље нашег града. Оно што је својствено нашем крају је нетакнута природа, недовољно промовисана лепота реке Топлице и њене специфичне епигеније, природна лепота сеоских насеља која се простиру дуж обронка планине Радан и Јастрепца и других мање познатих, али не мање лепих географских предела, рекао је Тонић и истакао да је развој агротуризма шансу да се врати живот у нашим планинским селима и ревитализује сеоско подручје.

Председник Академије Струковних студија Јужна Србија проф. др Звонко Златановић рекао је да је један од основних циљева ово конференције тај да се чује реч туристичких радника из разлога што је за развој агротуризма неопходно знање и искуство људи које раде у туризму.

–Значајну улогу у развоју агротуризма, поред осталог, има и прехрамбена производња, односно производња разноврсних и квалитетних пољопривредних производа. Због тога је неопходна спона знања и туризма за развој сеоског туризма, а самим тим и локалне заједнице, изјавио је он и нагласио ће и у наредном периоду бити организовани овакви научни скупови.

Руководилац Одсека за пољопривредно прехрамбене студије проф. др Слађана Голубовић у свом говору је подвукла да су знање, вештине и пракса неопходни за развој свих видова туризма, а самим тим и агротуризма.

–Спој науке и праксе школа је потписивањем уговора са познатим фирмама овог дела Србије подигла на још један ниво. На овај начин дуално образовање је добило на још већем значају, изјавила је она и истакла велики значај пољопривреде и прехрамбене индустрије у развоју сеоског туризма.

Говорећи о значају агротуризма проф. др Снежана Штетић је подвукла да је, због актуелне епидемиолошке ситуације, велики број наших туриста током прошле године уместо одмора на мору провео у сеоским домаћинствима широм Србије.

–Тачно је да наша земља нема море. Србија има мноштво река, прелепих језера и планина, природне лепоте, многобројне знаменитости и срдачне домаћине који могу да допринесу развоју сеоског туризма, рекла је она и подвукла да без едукације, знања и сарадње са локалним заједницама нема развоја сеоског туризма.

Директор Туристичке организације Прокупља Симон Симоновић наглашава да су савремени трендови одмора људи сада окренути ка сеоским срединама.

–Агротуризам је спој пољопривреде и све је већа потражња туриста за боравак у сеоским срединама које нуде контакт са природом и њеним лепотама, простор за рекреацију, физичко и ментално окрепљење, упознавање са традицијом и топлином сеоских домаћинстава, здраву и домаћу исхрану, и друге погодности, рекао је он.

О значају развоја агротуризма у пракси говорио је Љубомир Миладиновић, а значају категоризације проф. др Љиљана Косар.

На овом научном скупу истакнутим појединцима и установама додељена су признања.