U okviru „proznog ponedeljka“, koji je održan po prvi put, na sceni prokupačkog pozorišta, predstavljena je knjiga niškog pisca Dušana Stojmenovića, pod nazivom „Izlaz i druge priče“. Pored autora, na promociji su govorili i recenzent knjige Dušan Petrović i prof. psihologije na Filozofskom fakultetu u Nišu dr Nebojša Milićević.

-Priče ostavljaju za sobom ukus Poa, Borhesa, Pavića, Kafke, južnoameričkih i drugih autora, koji direktno iz lucidnih snova stupaju na scenu stvarnosti i osvetljavaju istinu, koja nikada nije crno-bela i jednoznačna. Pri tome, one nose svoj originalni prepoznatljiv autorov pečat u stilu, ritmu i sopstvenosti, koja postaje univerzalna.

Ovako je svoja razmišljanja o autoru i njegovoj najnovijoj knjizi, na prokupačkoj promociji, započeo prof. dr Nebojša Milićević, istakavši da ju je više puta pročitao i iz nje uvek nešto novo naučio, kao i da ga je vraćala u mladost i podsećala na pisce, koje je voleo.

On je naveo da je sa ovom knjigom Dušan postao zreliji i bolji pisac i da se u njoj dotakao mnogih stvari, kojih ima u psihologiji, navodeći i to da smo često „širokog srca“, ali kada je u pitanju „istina“, smatramo da je samo naša prava.

-Većinu priča ove zbirke odlikuje „komunikativni pripovedač” koji sve vreme „vodi” čitaoca kroz tekst, stvarajući atmosferu neposrednog pripovedanja, pokušava da ga uveri u izrečeno: „Ne hvatajte me za reč! Slušajte me pažljivo“. „Rekao sam da osećam, a ne da vidim krivine” (iz priče „Izlaz”). Pored toga što pripovedača iz većine priča možemo okarakterisati kao komunikativnog, čitalac vrlo brzo shvata da mu ne može u potpunosti verovati, rekao je recenzent knjige Dušan Petrović.

On je objasnio da se u pričama javljaju mnoge informacije, koje su međusobno oprečne, što narušava pouzdanost narativa u celini.

-Čak i kada iznosi određene informacije, pripovedaču se ne može u potpunosti verovati, što čitalac shvata nakon preokreta, koji je pravo razrešenje priče. Junaci dolaze do pojedinačnih informacija, ali nikada do istine, pa se postavlja pitanje da li ona uopšte postoji u pripovednom svetu Dušana Stojmenovića. Stiče se utisak da je od same istine značajniji pripovedač, odnosno pripovedači, kojima je poverena uloga da ispričaju priču, podvukao je Petrović.

Prema navodima autora, knjiga predstavlja zbirku od petnaest priča raznovrsnih po sadržaju, stilu i tematici. Ono što je prisutno skoro u svakoj priči je klasna borba, nerazumevanje među ljudima, strah, depresija, usamljenost, pitanje Boga, kao i pokušaj da se dođe do granične linije upoznavanja sebe i prevazilaženja fobija, koje nas sustižu na svakodnevnom nivou, tako što ćemo u njih zaroniti što dublje.

-Pisanje je lakši način da se osvrnem na sebe i kroz priče upoznam sebe. Pisanje je kao gledanje u ogledalo, ono je jedna vrsta terapije i ima lekovito dejstvo, dodao je autor.

Odlomke iz ovog dela, na promociji je čitala predsednik Književne omladine Prokuplja, pesnikinja Ivana Đurković.

Dušan Stojmenović je do sada objavio nekoliko tekstova za portal Nova srpska politička misao. Priče objavljuje u časopisima TOK (Prokuplje), Bez Limita (Niš) i Autostoperski vodič kroz fantastiku (Beograd). Svoju prvu knjigu ,,Svedok svojih opomena” objavio je za Narodnu biblioteku ,,Rade Drainac” iz Prokuplja, dok je izdavač njegove druge knjige ,,Izlaz i druge priče” – ,,Presing”.