Učenici izdvojenog odeljenja Osnovne škole ,,Milić Rakić Mirko” u Donjem Kordincu, povodom značajnih datuma iz oblasti obrazovanja, redovno organizuju časove, koje potpuno posvete određenim temama. Tako su danas, obeležili Dan maternjeg jezika, spojivši lepo i korisno. Oni su se, uz pomoć svoje učiteljice Jelene Babić, na zanimljiv i kreativan način, integracijom nauke u nastavu srpskog jezika, prisetili Vuka Karadžića i važnosti njegovog dela za naš jezik i narod.

-Za naše najmlađe osnovce, mnoge važne stvari, koje kroz obrazovanje učimo, radimo kroz igru. Oni tako najbolje pamte, jer je igra jedna vrsta praktičnog rada. Ovaj put su kroz skrivalice u narodnim poslovicama, pronalazili elemente nežive prirode i radili eksperimente vezane za to, rekla je učiteljica Babić, a njeni učenici su istakli da se veoma raduju ovakvim školskim aktivnostima.

Babić je objasnila da su se u uvodnom delu aktivnosti upoznali sa biografijom Vuka Karadžića, ali i ponovili ono što su dosad naučili.

Upoznali su se sa tim čime se Vuk Karadžić bavio, azbukom koju je sastavio i narodnim umotvorinama koje je sakupio. Posle najave i upoznavanja sa načinom rada ( rad u grupi) , učenicima su podeljene instrukcije, kako da izvuku jednu od skrivenih poslovica. U svakoj od njih, skrivao se deo nežive prirode, a kada bi ga otkrili, dobijali bi zadatak da urade ogled vezan za taj pojam.

-Eksperimenti koje smo radili, a do čijih ključnih pojmova su nas dovele poslovice, jesu eksperimenti vezani za rastvorljivost materijala u vodi, magnet, eksperiment sa olovkama, vodom i plastičnom kesom i rupica u kartonu kao lupa (svetlost). Poslovice skrivalice sa ovog časa bile su,, Bez zdravlja nema bogatstva”, ,,Veselo srce,pola zdravlja”, ,,Vesela mladost najveća radost“, ,,Ako želiš duga veka biti, moraš od mladosti skromno živeti”,podvukla je učiteljica izdvojenog odeljenja Osnovne škole ,,Milić Rakić Mirko” Jelena Babić.

 Međunarodni dan maternjeg jezika danas se obeležava širom sveta, u znak sećanja na studente koji su ubijeni 21. februara 1952. godine u Dakiju, u istočnom Pakistanu. Studenti su protestovali jer njihov jezik nije proglašen za zvanični, a UNESKO je 1999. godine, ovaj dan proglasio danom maternjeg jezika. Promovisanjem ove ideje iskazuje se verovanje u značaj kulturne i jezičke raznolikosti za održiva društva, a rad na očuvanju kultura i jezika neguje toleranciju i poštovanje drugih.