U periodu 2000-tih godina, u Prokuplju je likvidirano, oterano u stečaj, rasprodato preko 10 velikih preduzeća, između ostalih Topličanka, Fiaz, FOM, Budućnost, Filcara … Zatvorena su čak i invalidna preduzeća, u kojima su radila lica sa invaliditetom.
U tom periodu, na ulici se našlo preko 5000 ljudi, bez ikakve alternative, bez otpremnina, ali sa zaostalim zaradama, neisplaćenim toplim obrocima, naknadama za prevoz…
Ti isti, koji danas huškaju radnike da upadaju u zgradu Gradske uprave i prave cirkus, sproveli su ozloglašenu pljačkašku privatizaciju, i nisu ostavili mogućnost zaposlenima ni da tuže, već su sve firme uveli u stečaj i time ih ostavili bez kore hleba.
Danas, u vreme odgovorne vlasti radnici su na prvom mestu. Od 105 zaposlenih u JKP “Hameum”, njih 47 su pristali na otpremninu, a ostalima je ponuđen posao u kompaniji “Leoni” i kod koncesionara. Sve što je potrebno, to je da radnici zaista rade, da su odgovorni, vredni i da zarade platu.
Iz svega navedenog, vidi se koja je razlika između bivše i sadašnje vlasti. Oni su ostavili dugovanje Gradu u iznosu od dva i po budžeta i ljude na ulici, a sadašnja vlast je izmirila ta dugovanja, dala ljudima šansu da rade i zarade, i da pristojno žive od svoje plate.
Međutim, izgleda da oni koji su nekada radili u državnim firmama, zaista radili i nisu birali posao. Danas je po principu: ako može plata, ali samo da ne radim.
