Прокупачко село Бресничић, у којем живи близу 200 становника,  јединствено је у Србији. По броју снајки и зетова, с правом се може рећи да је ово село „Европа у малом“. Већ годинама овде живе жене из Белорусије, Русије, Чешке, Хрватске, Албаније, Црне Горе, Северне Македоније и Италије. Донедавно, овде је живела и жена из далеке Кине.

-Наши лепи и вредни младићи, радили су много по иностранству где су упознали своје супруге. Све снајке из иностранства, мештани су са великим задовољством прихватили, а оне су се за кратко време прилагодиле нашим прокупачким и топличким обичајима. Њихова деца су се играла, дружила и ишла у школу са нашом. У пољопривредним радовима нису заостајале за домаћим снајкама, изјавила је заменик председника Месне заједнице Бресничић Снежана Карић.

-Пре више од 25 година, дошла сам овде и родила троје деце. Овде су људи добри, вредни, радни и увек спремни да помогну у невољи, каже Галина Радојичић из Белорусије и додаје да се врло брзо навикла на обичаје мештана јер су српски и белоруски народ доста слични.

Каже да слуша нашу народну музику, а највише Лепу Лукић, чије скоро све песме зна.

И Викторију Ракић из Скадра у Албанији, пре осам година љубав је довела у Бресничић. Две ћерке јој сада иду у сеоску Основну школу. Каже да јој је лепо овде.

-Добри су људи, сви ме поштују. Са супругом и децом идем повремено код својих родитеља у Албанију, а они, исто тако, понекад долазе овде, каже насмејана Викторија.

Стојанка Видић из Северне Македоније и Мирјана Дамјановић из Огулина у Хрватској већ више од три деценије живе овде.

-Живети више од 30 година у Бресничићу, говори само по себи. Никада од мештана Бресничића нисмо чуле неку ружну реч. Стварно су нас прихватили као своје најрођеније. Дружимо се и међусобно помажемо годинама. Тако ће остати и убудуће, кажу оне.

Током посете овом прокупачком селу, које се налази на десетом километру магистралног пута Прокупље-Куршумлија, затекли смо и зета Снежане Карић, Алвеса Франциска из Португалије, који је са породицом дошао из Швајцарске, где тренутно живи и ради.

-Мир, тишина и лепа природа је нешто што ми прија. Људи су пријатни, љубазни и срдачни. Ипак, ваша јела су ме највише одушевила, нарочито пљескавице и ћевапи, каже Алвес.

-Као и свака бака, и ја волим да удовољим својим унуцима. Зет обожава јела са месом, а унучад слаткише. Када видите своју породицу на окупу, посебно ако живи у иностранству, је нешто најлепше у животу, каже Снежана Карић из Бресничића.