U čast Svetoga Save prvog arhiepiskopa Srpske pravoslavne crkve, u Prokuplju je sinoć održana Svetosavska akademija, koju tradicionalno organizuje Toplički upravni okrug.
Svečanu akademiju upriličio je prokupački Dom kulture, u saradnji sa ustanovama kulture Blaca, Kuršumlije i Žitorađe.
Svečanosti u čast svetitelja koji je za svojih 60 godina života neumorno utabao brojne staze kojim će hodati potonja srpska pokolenja, Svetoga Save, prisustvovali su predstavnici Srpske crkve, Vojske Srbije, Policije, predstavnici Grada Prokuplja, Opština Blace, Kuršumlija, Žitorađa, brojni građani Topličkog kraja.
Domaćin Svetosavske akademije, načelnik Topličkog upravnog okruga Zlatan Miljković, pozdravio je sve prisutne u prepunoj sali Doma kulture.
-Okupili smo se danas, kao i vekovima unazad, da se poklonimo liku i delu Svetoga Save, čuvara naše vere, prosvetitelja i graditelja temelja srpskog naroda. Njegov duh i misao prelaze granice vremena, ostavljajući nam večiti zadatak da sledimo njegov put, put znanja, vere, hrabrosti i zajedništva. Govoreći o Svetom Savi, ne možemo ga sagledavati samo kao ličnost, već kao ideju, univerzalnu vrednost koja nas uči kako opstati i biti svoji, čak i onda kada se svet ruši pred našim očima. Sveti Sava je bio most između neba i zemlje, između vere i razuma, između duha i tela. Njegovom zaslugom, Srbi nisu ostali tek puki narod na vetrometini Balkana, već narod koji gradi i čuva svoj identitet kroz prosvetu i kulturu. Sveti Sava nas uči da nije dovoljno opstati – treba postojati s razlogom, treba biti svetionik u tami. Znao je da je naš put težak, ali nas je naučio da kroz trpljenje i veru stignemo do veličine, kazao je Miljković.
Kako dodaje, danas, kada svet teži globalizaciji, a identitet naroda bledi u ime „modernih vremena“, Svetosavlje nas podseća da smo narod koji ne sme da zaboravi svoje korene. Nismo narod samo ratnika, već i pesnika, filozofa, svetitelja. Sveti Sava nam je ostavio zavet: ,,Čuvajte svoj jezik, svoju veru i ime, jer sve što izgubite u tom poretku, nikada više nećete povratiti“. Kroz istoriju, svaki put kada smo zaboravljali Savin zavet, plaćali smo cenu. Možda je u tome ironija našeg naroda-da tek kroz patnju otkrivamo smisao. Zar to nije ista ona lekcija koju nam je Sveti Sava ostavio, gradeći Hilandar dok su naši preci često živeli u razjedinjenosti? On je znao da jedinstvo nije samo u sabiranju tela, već u ujedinjenju duha. Ali,šta to znači za nas danas? Da li nas Svetosavlje obavezuje samo na sećanje, na polaganje venaca i pevanje himni? Ne! Sveti Sava nas poziva na činjenice, preduzimanje, stvaranje. On nas uči da ne ćutimo pred nepravdom, da se ne povlačimo pred izazovima i da u svakom delu, ma koliko malo bilo, prepoznajemo smisao postojanja.
Kao narod, često smo skloni podelama, ali zaboravljamo Savine reči: ,,Zajedništvo čini da postanemo ono što sami ne možemo“. Sveti Sava nas je pozvao da budemo složni, ali ne samo u trenucima krize, već i u svakodnevnom životu, kroz ljubav prema bližnjem, kroz stvaranje i kroz uzajamnu pomoć, naglašava načelnik Topličkog okruga Zlatan Miljković u svom obraćanju.
Na Svetosavskoj akademiji u Domu kulture, Besedu o Svetom Savi kazivao je jerej Ljubiša Kostić, profesor niške Bogoslovije.
-Visokoprečasni oci, uvaženi narodni poslaniče dr Laketiću, uvaženi načelniče Topličkog okruga, uvaženi gradonačelniče Prokuplja, uvaženi načelniče Policijske uprave u Prokuplju, uvaženi komandante Garnizona, poštovani direktori škola, učitelji i nastavnici, draga Svetosavska deco!
Jedna crkvena pesma koju je sastavio vladika Velimirović, a koja se zove „Nebeska Srbija“, u vrhuncu svog poetskog poleta, gde se saborno nabrajaju svi činioci nebeske Srbije, od praotaca, majki i sestara, momaka, devojaka, vojnika i vladara, monaha i monahinja, i naravno, dečica zlatna, jedan stih najbolje i najdublje izražava suštinu našeg Svetosavlja. Radost u zajedništvu, slozi i jedinstvu. Istinska radost i sreća su deo našeg života koji se mogu osetiti i doživeti jedino kroz zajedništvo, u zajednici u sabornosti. Koheziona sila koja održava našu svetosavsku zajednicu jeste prvenstveno ljubav. Najpre ljubav prema Bogu, Hristu, našoj crkvi i veri i ljubav prema Svetom Savi i svemu onome što je on ostavio u zaveštanje naraštaju, pokolenjima, srpskom narodu i državi.
Najdragoceniji amanet koji je Sveti Sava ostavio srpskom rodu kroz pokolenja, pa sve do sada i do večnosti, ako ga nalazimo u njegovim delima, jeste pre svega amanet bogoljublja, hristoljublja, bratoljublja, čovekoljublja i rodoljublja. Sveti Sava u svojim spisima najčešće poziva na ljubav u Boga. Bez istinske ljubavi teško može opstati bilo koja zajednica. Ljubav je večna, ona prašta voli, razume, ona je kraljica vrlina. Ako mi kao hrišćani želimo da imamo nečeg božanskog u sebi, onda moramo imati mnogo ljubavi prema Bogu i prema ljudima. Sveti Sava je imao izobilno ljubavi prema Bogu i svom narodu. Zahvaljujući toj ljubavi, kao plodove takvog pregnuća, on je postao prvi arhiepiskop srpske crkve. Bio je prvi srpski prosvetitelj u srpskim školama koje su u to vreme bile u manastirima. U istorijskim prilikama se više puta dokazao kao vrsni diplomata. Zahvaljujući toj diplomatskoj veštini, ali i ljubavi i molitvama, uspeo je da stiša građanski rat koji je buktao u tadašnjoj srpskoj državi. Sveti Sava, kao pomiritelj braće i naroda pokazuje koje su najveće vrednosti utkane u genetski kod srpskog naroda i crkve, a to su sloga, jedinstvo, sabornost i zajedništvo, poručuje profesor Niške Bogoslovije, jerej Ljubiša Kostić, u svojoj Besedi o Svetom Savi.
U programu obeležavanja Svetosavske akademije učestvovao je Hor crkve Sveti Prokopije sa dirigentom Nebojšom Todorovićem. Učestvovali su i glumci koji su kazivali stihove, Marija Okičić, Milica Spasić, Tatjana Arsenijević, Aleksandar Mladenović, Milan Dramićanin i Srđan Živković.
