U neolitskom naselju Pločnik, pronađeni su skeletni ostaci najstarijeg psa u Srbiji, nakon što je analiza potvrdila da se radi o skeletu, koji je tu najmanje 6.500 godina.

-Keruša, koja je na Pločnik došla tokom neolitske seobe naroda iz Male Azije, preteča je današnjih pasa, a postoji više pretpostavki o njenom izgledu. Skeletni ostaci psa su pronađeni u „sondi 24“, u okviru projekta „Razvoj metalurgije u Evroaziji“, britanskog UCL Univerziteta iz Londona , Narodnog muzeja iz Beograda i Narodnog muzeja Toplice iz Prokuplja. To otkriće predstavlja dokaze o postojanju različitih vrsta pasa u periodu neposredno posle ledenog doba, kao i to da je ova životinjska vrsta već tada bila pripitomljena, rekla je arheolog Julka Kuzmanović Cvetković, koja na iskopavanjima u ovom naselju radi dugi niz godina.

Ona navodi da su arheolozi tom prilikom, u potrazi za dokazima o razvoju metalurgije, otvorili sondu, koja je trebalo da otkrije jednu neolitsku kuću.

-Međutim, naišli su na neverovatan nalaz. Pronašli smo kosti, od kojih je uzeta donja leva čeljust, a analiza je pokazala zadivljujuće rezultate. U pitanju je keruša iz doba drevnog neolita i ona je, za sada najstariji pas, koji je otkriven na prostorima Srbije“, istakla je  Cvetković i dodala da su DNK analizu skeletnih ostataka drevnog psa sa Pločnika, pored još 26 pasa iz drugih zemalja, uradili  britanski Fransis Krik institut, Univerzitet u Oksfordu i Univerzitet u Beču.

Kako je istakla, s obzirom na već poznata kretanja tokom neolitskog perioda iz Male Azije na Balkan pre oko 8.000 godina, to govori da su ljudi tokom migracija širom sveta u to vreme najverovatnije vodili i svoje pse sa sobom i da je pas već tada bio pripitomljen.

Takođe smatra, da pas u to vreme najverovatnije nije bio kućni ljubimac, kao što je to danas, jer je neolitska keruša sa Pločnika potpuno drugačija od današnjeg psa.

-Ima pokušaja rekonstrukcije na osnovu skeleta i na osnovu uporednih analiza. Pretpostavlja se da je keruša izgledala prilično zastrašujuće, sa jakom čeljusti i da je mnogo veća od današnjeg psa, naglasila je Cvetković i objasnila da su u neolitsko doba, psi – životinje, koje su još uvek mesožderi i koje u to vreme, tek počinju da se privikavaju na ljudsku ishranu.

U iskopavanju “sonde 24” na Pločniku učestvovali  su arheolozi Julka Kuzmanović Cvetković, Miljana Radivojević i Ben Robert sa Duram univerziteta.

Najstariji pas u Srbiji, koji je otkriven na Pločniku predstavlja ekskluzivno otkriće, koje  se našlo u svetskom naučnom časopisu „Science“.

Istovremeno, analizom je utvrđeno da je neposredno nakon ledenog doba i pre nego što je bilo koja druga životinja pripitomljena, u svetu već postojalo najmanje pet različitih tipova pasa, a da su se tokom poslednjih 10.000 godina ove drevne loze pasa mešale i kretale, kako bi nastali psi, koje poznajemo danas.