У склопу обележавања 92. рођендана прокупачке Народне библиотеке „Раде Драинац“ у Спомен соби „Раде Драинац“ промовисан је зборник „Књижевни легати у институцијама културе, сталне књижевно-меморијалне поставке и задужбине у Србији: садашњост и перспектива“.
Зборник је на иницијативу прокупачке библиотеке, која је и издавач, у сарадњи са више аутора из области књижевности и библиотечке делатности приредио професор Горан Максимовић са Филозофског факултета у Нишу.
-Зборник, који је припреман током 2021. године угледао је светло дана захваљујући упорности и прегнућу аутора, који су и током пандемије „корона вируса“ док библиотеке нису радиле, успели да прикупе и систематизују драгоцену легатску грађу, како би је на овај јединствен начин приказали јавности, рекао је на промоцији Драган Огњановић директор прокупачке библиотеке „Раде Драинац“ .
Он је истакао да је „Зборник књижевних легата“ окупио тридесетак аутора из Србије, региона, а видно место је заузела и једна Рускиња, Галина Васиљевна Алексева са легатом Лава Николајевића – Толстоја из Јаснопољанске библиотеке.
О друштвеној улози књижевних легата говорио је приређивач професор др Горан Максимовић који је истакао да уводни текст Галине Васиљевне најбоље говори о њиховој вредности и указује на велики значај библиотекарства у тој области.
–У њеном примеру ради се о једном од највећих светских писаца, Лаву Николајевићу -Толстоју, рекао је Максимовић и додао да су сви остали текстови посвећени искључиво српској књижевности и културу, као и библиотечким легатима истакнутих српских писаца са подручја Србије.
Такође је нагласио да се ради о првом зборнику овог типа у Топличком округу и да велика заслуга за његово излажење припада, како Народној библиотеци „Раде Драинац“ тако и многобројним стручним људима из области књижевности и библиотекарства који су уложили велики напор на прикупљању података о легатима у својим срединама.
–Овај Књижевни зборник представља трајну вредност , сећање на једно време , на места , вароши , градове , на људе који су у том времену живели, помаже нам да лакше и брже до њих допремо, даих пронађемо на местима где су сачувани, рекао је Максимовић.
Он је истакао да је пожељно да свака средина оснује легат завичајних писаца, а као добар пример узео је легат и Спомен собу Радета Драинаца у Прокупљу.
Максимовић је нагласио да је овај „Зборник књижевних легата“ у неку руку и омаж људима који раде на прикупљању старих ретких књига у својим срединама, признање њиховом раду и залагању којим непрестано истражују и унапређују ту област књижевности.
О зборнику је говорила и члан уређивачког одбора професор др Мирјана Бојанић – Ћирковић која је се захвалила на сарадњи прокупачкој библиотеци и свима који су учествовали у настајању Зборника. Она је нагласила да је зборник значајан јер даје мање познате информације о много важних писаца, почев од Топлице , преко Лесковца, Ниша, Грачанице па све до Русије.
Говорећи о великом труду који су уложили аутори бројних текстова који су се нашли у овом зборнику Бојанић -Ћирковић је навела да их је рад на овом задатку зближио и да су се током прикупљања рукописа међу њима зачела пријатељства која ће се наставити у духу даље добре сарадње и нових прегнућа у области прикупљања информација о легатима у њиховим срединама.
Образлажући детаљно сваки сегмент у зборнику и осврћућу се на сваког аутора понаособ, библиограф Гордана Ђилас је истакла да је Драган Огњановић успео да направи идеалан спој и да у уређивачки одбор окупи и професоре универзитета и библиотекаре спремне за сарадњу на пројекту везаном за легате , а све у циљу боље видљивости библиотека.
Како је истакла Ђилас, садржај овог Зборника је слика једног времена у коме су живели познати писци и донатори.
–Ради се о вредном културном благу које данас поседују бројне инстутуције, о непроцењивом културном богатству од кога треба сачинити Енциклопедију легата и задужбина и за шта је потребна материјална подршка државе, нагласила је Гордана Ђилас.
На промоцији Зборника књижевних легата у Прокупљу учествовали су и аутори и директори библиотека из југоисточне Србије, из Ниша, Лесковца, Пирота, Врања, Бора и Зајечара и других места.
