U sklopu obeležavanja 92. rođendana prokupačke Narodne biblioteke „Rade Drainac“ u Spomen sobi „Rade Drainac“ promovisan je zbornik „Književni legati u institucijama kulture, stalne književno-memorijalne postavke i zadužbine u Srbiji: sadašnjost i perspektiva“.

Zbornik je na inicijativu prokupačke biblioteke, koja je i izdavač, u saradnji sa više autora iz oblasti književnosti i bibliotečke delatnosti  priredio profesor Goran Maksimović sa Filozofskog fakulteta u Nišu.

-Zbornik, koji je pripreman tokom  2021. godine ugledao je svetlo  dana zahvaljujući upornosti i pregnuću autora, koji su i tokom  pandemije „korona virusa“ dok  biblioteke nisu radile, uspeli da prikupe i sistematizuju dragocenu legatsku građu, kako bi je na ovaj jedinstven način prikazali javnosti, rekao je na promociji Dragan Ognjanović direktor prokupačke biblioteke „Rade Drainac“ .

On je istakao da je „Zbornik književnih legata“ okupio tridesetak autora iz Srbije, regiona, a vidno mesto je zauzela i jedna Ruskinja, Galina Vasiljevna Alekseva  sa  legatom Lava Nikolajevića  – Tolstoja iz Jasnopoljanske biblioteke.

O društvenoj ulozi  književnih legata govorio je priređivač profesor dr Goran Maksimović koji je istakao da uvodni tekst Galine Vasiljevne najbolje govori o njihovoj vrednosti i ukazuje na veliki značaj bibliotekarstva u toj oblasti.

–U njenom primeru radi se o jednom od najvećih svetskih pisaca, Lavu  Nikolajeviću -Tolstoju, rekao je Maksimović i dodao da su svi ostali tekstovi posvećeni  isključivo  srpskoj književnosti  i kulturu, kao  i bibliotečkim legatima istaknutih srpskih pisaca sa područja Srbije.

Takođe je naglasio da se radi o prvom zborniku ovog tipa u Topličkom okrugu i da velika zasluga za njegovo izlaženje pripada, kako Narodnoj biblioteci „Rade Drainac“ tako i mnogobrojnim stručnim ljudima iz oblasti književnosti i bibliotekarstva  koji su uložili veliki napor na prikupljanju podataka o legatima u svojim sredinama.

–Ovaj Književni zbornik predstavlja trajnu vrednost , sećanje na jedno vreme , na mesta , varoši , gradove , na ljude koji su u tom vremenu živeli, pomaže nam da lakše i brže do njih dopremo, daih pronađemo na mestima gde su sačuvani, rekao je Maksimović.

On je istakao da je poželjno da svaka sredina  osnuje legat zavičajnih pisaca, a kao dobar primer uzeo je legat i Spomen sobu  Radeta Drainaca u Prokuplju.

Maksimović je naglasio da je ovaj  „Zbornik književnih legata“ u neku ruku i omaž ljudima koji rade na prikupljanju starih retkih knjiga u svojim sredinama, priznanje njihovom radu i zalaganju kojim neprestano istražuju i unapređuju tu oblast književnosti.

O zborniku je govorila i član uređivačkog odbora profesor dr Mirjana Bojanić – Ćirković koja je se zahvalila na saradnji prokupačkoj biblioteci i svima koji su učestvovali u nastajanju Zbornika. Ona je naglasila  da je zbornik značajan jer daje  manje poznate informacije o mnogo važnih  pisaca, počev od Toplice , preko Leskovca, Niša, Gračanice pa sve do Rusije.

Govoreći o velikom trudu koji su uložili autori brojnih tekstova koji su se našli u ovom zborniku Bojanić -Ćirković je navela da ih je rad na ovom zadatku zbližio i da su se tokom prikupljanja rukopisa među njima začela prijateljstva koja će se nastaviti u duhu dalje dobre saradnje i novih pregnuća u oblasti prikupljanja informacija o legatima u njihovim sredinama.

Obrazlažući detaljno svaki segment u zborniku i osvrćuću se na svakog autora ponaosob, bibliograf Gordana Đilas je istakla da je Dragan Ognjanović uspeo da napravi idealan spoj i da u uređivački odbor okupi i profesore univerziteta i bibliotekare spremne za saradnju na projektu vezanom za legate , a sve u cilju bolje vidljivosti biblioteka.

Kako je istakla Đilas, sadržaj ovog Zbornika je slika jednog vremena u kome su živeli poznati pisci i donatori.

–Radi se o vrednom kulturnom blagu koje danas poseduju  brojne instutucije, o  neprocenjivom kulturnom bogatstvu od koga  treba sačiniti Enciklopediju legata i zadužbina i  za šta je potrebna materijalna podrška države, naglasila je Gordana Đilas.

Na promociji Zbornika književnih legata u Prokuplju učestvovali su i autori i direktori biblioteka iz jugoistočne Srbije, iz Niša, Leskovca, Pirota, Vranja, Bora i Zaječara i drugih mesta.