Drugi deo manifestacije „Drainčevi susreti pesnika“, počeo je danas, tako što su dobitnik ovogodišnje nagrade „Drainac“ pesnik Dejan Aleksić iz Kraljeva i državni sekretar u Ministrstvu kulture Dejan Antić, položili vence pijeteta na bistu velikog topličkog i srpskog pesnika Radeta Drainca. Ovom prilikom je državni sekretar ovogodišnjem laureatu uručio i nagradu, a onda su usledili i stihovi Drainca, koje je kazivao prokupački pesnik Srđan Živković.

U ime domaćina ovogodišnje manifestacije „Drainčevi susreti pesnika“, ljubitelje Drainčeve poezije i poštovaoce njegovog lika i dela, pozdravio je gradonačelnik Prokuplja Miroslav Antović. On je istakao važnost trajanja ovakvih susreta i naglasio da na ovaj način Drainac živi u pesmama njegovih sledbenika, koji se trude da ga pominju kroz svoju i njegovu poeziju, gde god da je kazuju.

-Drainčevi susreti pesnika su kulturna manifestacija sa najdužom tradicijom u gradu Prokuplju i Topličkom okrugu. Pokrenuti su 1966. godine i ovogodišnji susreti su 55. po redu. Posvećeni su delu i životu Rada Drainca, pesnika koji je obeležio same vrhove naše međuratne avangardne poezije. Uz Miloša Crnjanskog, Rastka Petrovića i Stanislava Vinavera, Drainac je izraziti predstavnik ekspresionizma u srpskoj poeziji, a opet samosvojan i neobičan, jedan je od najmarkantnijih pesnika boema između dva svetska rata. „Draičevi susreti pesnika“ su jedna od najstarijih književnih manifestacija u Srbiji, rekao je između ostalog gradonačelnik Antović i dodao da se na susretima predstavlja i afirmiše savremeno književno stvaralaštvo, pod okriljem imena najvećeg topličkog pisca Radeta Drainca, čiji je izražajni literarni duh iz godine u godinu sve prisutniji u našoj književnosti,

Pozdravljajući prisutne poštovaoce Drainčevog lika i dela, državni sekretar Antić je rekao da Ministarstvo kulture dugi niz godina prepoznaje značaj ove manifesatacije i u skladu s tim učestvuje u njenom sufinansiranju.

-Samo u toku ove i prošle godine, Ministrstvo kulture je opredelilo blizu 3.000.000 dinara za podršku projektima grada Prokuplja vezanih za rad ovdašnje Narodne biblioteke „Rade Drainac“. To pokazuje da Republika Srbija i resorno ministarstvo podjednako brinu o svakom gradu, opštini i selu na teritoriji naše države i aktivno rade na unapređenju kulturnog života njenih građana, rekao je Antić.

On je istakao da su „Drainčevi susreti pesnika“ sada već deo bogate kulturne baštine naše zemlje.

-Svesni da bez srpske književnosti, nema ni srpske kulture, a da bez srpske kulture nema srpskog identiteta, nastavićemo da podržavamo rad Narodne biblioteke u Prokuplju i potrudićemo se da ova književna manifestacija, koja važi za književnu manifestaciju sa najdužom tradicijom u našoj zemlji i u budućnosti traje sa još raskošnijim književnim programima. Sećanje na Drainca, njegovu poeziju, prozu i putopise, nije zamrlo do naših dana, ono živi pre svega, zahvaljujući vrednim i marljivim Topličanima, koji su mnogo puta u istoriji, pokazali da znaju da cene svoje velikane i pretke i koji su 1966. godine pokrenuli ovu književnu manifestaciju, istakao je državni sekretar u Ministrstvu kulture Republike Srbije Dejan Antić, naglasivši da će, i u godinama koje dolaze, ovo ministrstvo pružati snažnu podršku čitavom Topličkom okrugu.

Besedu Draincu, kazivao je baš kako i tradicija nalaže, ovogodišnji laureat iz Kraljeva, pesnik Dejan Aleksić, koji je nagrađen za zbirku poezije „Odavde se vidi“.

On je između ostalog rekao o Draincu, da je rođen na samom kraju jednog izneverenog veka, a da je njegova poezija suštinski obračun sa oveštalom slikom sveta, uzvišeni polemički obrt na više ravni.

-Kako bi drugačije izgledala poezija mislećeg mladog čoveka, buntovnog temperamenta, a osetljive duše, na čije oči se urušila idealizovana predstava o dughu vremena, koja je definisala Evropu, pre Velikog rata? Čitava avangarda je zasnovana na ideji naglog prevrednovanja stvari i odnosa. Avangarda je, metaforički rečeno, rekonvalescentsko lizanje rana nastalih pod dejstvom zabluda čovečanstva. Ali ne bi Drainac bio veliki pesnik da je samo sledio putokaze utvrđene manifestima avangarde. Oni koji se drže utvrđene staze stižu do cilja kojem služe. I dobri su samo u kontekstu tog ishoda. S druge strane, oni koji pored staze vide horizont, postižu autentičnost u vanvremenskoim okvirima. To je ono što velike stvaraoce razlikuje od samo dobrih-sposobnost da se u opštim poetičkim tendencijama pronađe formula univerzalnosti. Potvrdio bi se Drainac u bilo kojoj epohi i upravo zbog toga pronalazimo aktuelnost njegovih stihova i danas, podvukao je besedeći o Draincu, ovogodišnji laureat pesničke nagrade sa njegovim imenom, pesnik iz Kraljeva Dejan Aleksić.

Prema mišljenju predsednika žirija za dodelu nagrade „Drainac“ Gorna Maksimovića, ,,Odavde se vidi” Dejana Aleksića, može se posmatrati kao sinteza tog svekolikog iskustva i prepoznavanje uma i jezika poezije, kao onoga mesta sa koga se najbolje „vidi“, ili bar slutimo da je tako, dubinski izvor stvaralačke kreacije.

– Iz tako metafizički postavljene umetničke perspektive, Aleksić pronalazi puteve za sagledavanje sveta u sebi i sveta oko sebe, kao i bar na trenutak da nasluti beskrajne granice sveta nad sobom i nad svima nama. On je pesnik otvorenog i neprestanog preispitivanja izazova stvaranja i u tome je jedan od nesumnjivih sledbenika Drainčevog lirskog govora i nadahnuća. Ovo su samo neki fragmenti, između brojnih drugih važnih pesničkih činilaca, kao i uvida u izrazito uspešno celokupno delo ovoga autora, koji su podstakli članove žirija da ovogodišnju nagradu „Drainac“ dodele baš njemu, podvukao je Goran Maksimović.

Posle uručenja nagrade „Drainac“ ovogodišnjem dobitniku Dejanu Aleksiću, održana je i promocija „Književnih novina“ u Narodnoj biblioteci „Rade Drainac“.