U Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije predstavnjen je rojekat "3D digitalizacija i virtuelno predstavljanje arheoloških zbirki i lokaliteta",koji su uradili Matematički institut SANU i Narodni muzej Toplice u Prokuplju. Ovim projektom obuhvaćeni su objekti iz arheološke zbirke prokupačkog muzeja i arheološkog nalazišta Pločnik.
Tom prilikom ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević je istakao da taj projekat afirmiše važan koncept Ministarstva,decentralizaciju kulturne politike i pružanje pomoći takozvanim manjim kulturnim sredinama i naglasio,da nema manjih i većih kulturnih sredina a celokupni kulturni život u Srbiji pa se i zaštita kulturnog nasleđa mora odvijati na jedinstvenim principima.
-Strateški je važno da se u predstavljanju kulturnog nasleđa koriste najmodernije tehnologije a digitalna tehnologija je odličan alat za animiranje razvijanje pre svega mlade publike i predstavljanje naše kulture u svetu što su bitni strateški ciljevi kulturne politike,istakao je ministar.
Ovaj projekat na području prokupačke opštine obuhvata nekoliko segmenata – skeniranje spoljašnosti lokaliteta Pločnik,snimanje komleksa Latinske crkve u Prokuplju,snimanje untrašnjosti Latinske crkve i 3D skeniranje malih predmeta pronađenih na lokalitetima.
Animacijom u 3D tehnologiji muzejskih predmeta pronađenih na neolitskom nalazištu Pločnik i virtuelnom prezentacijom tog arheološkog nalazišta,Narodni muzej Toplice je,prema rečima njegovog direktora Darka Žarića,želeo da na najbolji način upozna zainteresovane stručnjake sa nasleđem Topličkog okruga koji je poznat po zanimljivoj istoriji,nedovoljno istraženoj i slabo predstavljenoj javnosti.
-Do sada smo fotoaparatima i skenerima digitalizovali muzejske predmete,a putem sajta i Fejsbuka pokušali da bolje prezentujemo ono što posedujemo u Muzeju. Ovo je početak mnogo naprednije prezentacije eksponata sa meta podacima i virtuelnom prezentacijom arheološkog nalazišta Pločnik i postavki Muzeja,rekao je Žarić,zahvalivši Ministarstvu za kulturu.
Toplički okrug je poznat po zanimljivoj istoriji,nedovoljno istraženoj i slabo predstavljenoj javnosti. Tragovi rimskog postojanja u Toplici su na svakom koraku a najznačajnije su otkrivene rimske terme u selu Bace. Pored pomenutog neolitskog nalazišta Pločnik,i brojnih manjih lokaliteta u Toplici se nalaze slabo istraženi lokaliteti,utvrđenja koje je sagradio ili obnovio car Justinijan u 6 veku: Zlata,Bregovinsko kale,Milanov krš,Rgajski grad,Bukoloram,Miljkovica,Bučinski grad,Babotince i stari grad na Hisaru u Prokuplju.
Žarić je podsetio da je Pločnik poznat i po prvoj pobedi jedne hrišćanske vojske nad osmanlijskom vojskom koja je izvojevana 1386. godine od strane srpske vojske.
Takođe je naglasio da je srednjevekovni grad na Hisaru najznačajniji lokalitet u Prokuplju ali nedovoljno istražen.
“Na Hisaru postoje ostaci nedovoljno istraženog utvrđenja,gde se nalazio antički Hammeum, koje su Vizantijci utvrdili u 6 veku a Srbi obnovili u 14 veku. U podnožju Hisara nalazi se crkva Sv. Prokopija sagrađena u 10 veku,Jugbogdanova crkva iz 14 veka,spomenici dr Aleksi Saviću,slikaru Boži Iliću,pesniku Rade Draincu i spomenik iz Drugog svetskog rata. Kompleks Hisar predstavlja najznačajnije mesto posete Prokupčana i turista pa prema tome zaslužuje i virtuelnu prezentaciju.
“Naš muzej kao ustanova postoji preko 70 godina u Toplici sa zadatkom da prikuplja predmete,fotografije i dokumenta iz istorije Toplice. Putem 3D animacije svu tu bogatu građu ubuduće ćemo moći javnosti da predstavimo na virtuelan način. Zahvalni smo na pomoći Ministarstvu za kulturu i informisanje,koje je samo ove godine prema ovoj ustanovi usmerilo preko sedam miliona dinara.Samo mesto promocije najbolje govori o važnosti ovog projekta,a mi u lokalnoj samoupravi možemo se pohvaliti izuzetnom sradnjom sa Ministarstvom kulture gde uvek nailazimo na veliko razumevanje.
Pored ministra za kulturu Vladana Vukosavljevića promociji su prisustvovali i pomoćnica za zaštitu kulturnog nasleđa,Aleksandra Fulgosi,pomoćnik za razvoj digitalne istraživačke infrastrukture i direktor Matematičkog instituta SANU,Zoran Ognjanović sa saradnicima.