У Народној библиотеци „Раде Драинац“,у оквиру програма обележавања градске славе Свети Прокопије,одржано је предавање на тему „Хришћански мученици у Римском царству“. Предавачи су били отац Лазар Бараћ и археолог и музејски саветник у пензији Мирослава Јоцић.
– Веома је важно да знамо зашто град Прокупље слави Светог Прокопија,јер мало је места у нашој земљи која су названа по свецима. Поред Прокупља ту су и Сремска Митровица по Св. Димитрију,Аранђеловац по Св. Архангелу и Ариље по Св. Ахилију. Свети Прокопије је рођен у Јерусалиму у римској вери,идеопоклонички васпитаван,али није био ревностан. Његово светобожачко име је Неаније. Био је пример војницима,јер није хтео да се одрекне Христа. Из тих разлога је мучен и претрпео је много мука,истакао је отац Лазар Бараћ,нагласивши да православна вера има много мученика који су носили Бога у срцу.
„Не живим више ја,него Христос живи у мени!“,овако је према речима Бараћа говорио Прокопије и својим животом доказао да је Христов војник,показавши на тај начин колику љубав и веру је у себи носио за њега.
– Прокупачка црква чува и мошти Св. Ђорђа,које су,захваљујући добрим и побожним људима,доспеле у нашу цркву. У житију стоји да је он пострадао 303. године,да је тежио Богу,просветлио га и био разапет на точку,образложио је отац Бараћ и додао да су мошти Светог Прокопија старосрпске и словенске и да имају моћ,снагу и силу.
Према његовим речима,уочи празника Светог Прокопија читава Топлица је долазила на бдење. Мошти овог свеца донете су из нишке епископске цркве три године испред Косовске битке,али и дан данас је остала тајна како су ове свете мошти доспеле до града Ниша.
Отац Лазар Бараћ је овом приликом рекао и то да би Прокупље на својој територији требало да има и цркву Св. Ђорђа,јер је још 1934. године Патријаршијски одбор одобрио њено зидање.
Археолог и музејски саветник Мирослава Јоцић је на ову тему говорила из угла своје струке. Она је говорила о почецима хришћанства на подручју огромног Римског царства
– Значајну улогу у преношењу благе вести – евангелиона имали су римски војници. У прва три века нове ере римски владари су прогонили хришћане. Цар Нерон је подметнуо пожар за који је оптужио Хришћане,а цар Диоклецијан је донео чак четири едикта против хришћана. Његов савладар Галерије,такође прогонитељ,пред смрт је донео едикт о толеранцији вера,којим је прекинут дотадашњи прогон хришћана и хришћанство се изједначило са осталим религијама Царства,нагласила је Јоцићева.
Тек по издавању Миланског едикта 313. године отпочело се и са зидањем првих хришћанских цркава. Ранохришћанске базилике су углавном грађене на месту античких храмова,са једне стране због погодности које је пружало познато култно место,а са друге због настојања да се потисне стари пагански култ.
И Црква Св. Прокопија сазидана је на моштима мученика и прислоњена на гробницу.
