Вече топличке поезије
31. августа 2016.
Марија Тимотијевић очарала Прокупчане
2. септембра 2016.
Прикажи све

Сећање на песника Драгана Борисављевића


Notice: Trying to get property 'post_excerpt' of non-object in /var/www/vhosts/prokuplje.org.rs/httpdocs/wp-content/themes/betheme/includes/content-single.php on line 214
boris%2055
У знак сећања на недавно преминулог прокупачког песника,критичара и  новинара,Драгана Борисављевића,једног од оснивача књижевне манифестације „Драинчеви сусрети песника“,која се ове године одржава по 47 пут,топлички ствараоци су одржали књижевно вече,на коме су говорили о њему  и његовом стваралаштву.

-Покашто је цитирао стихове Рада Драинца,песника чијој ће одбрани од равнодушности и сам посветити добар део каријере и живота,а који гласе: „О ноћас,ноћас месец да седне на задњем седишту поштанских кола,кад пођем за родни крај…!“Говорио бих му да би њему,који је свој плодни живот подарио завичају,највише одговарале сеоске чезе,превозно средство које је,махом,возило младенце. „Велики сам ја за чезе“,одговарао би чика Драган,како је захтевао да га сви зову,без обзира да ли су млађи од њега десет или четрдесет година,започео је причу о Борисављевићу Зоран Цветковић.

Био је у пионирској екипи која је установила „Драинчеве сусрете песника“,јединствену на овим просторима,кроз коју су прошли и оплеменили је Стеван Раичковић,Љубомир Симовић,Матија Бећковић,Густав Крклец,Миодраг Павловић,Брана Петровић и други. Радо је препричавао како је Брана сав новац од награде,а није га било мало,потрошио исте ноћи,кренувши са друштвом од Прокупља ка Скопљу,свративши у сваку биртију која је била отворена.

Драгољуб Мирковић  је говорио о Борисављевићу као књижевном ствараоцу.

-„Мале обнове“ је прва његова збирка песама и мала књига са великим песмама. Он,Воја Красић и Александар Чернов били су у то време млади и ведри и тражили су свог књижевног оца. Свакако је то био Раде Драинац,те се тако цела прича о њему и обновила,а сусрети оживели,рекао је најпре Мирковић.

У овој,али и у осталим његовим песмама,према мишљењу Мирковића постојала је и увек била присутна „стална језа“.

-То се не може довољно добро и јасно објаснити. Ни као читалац,ни као критичар. Песме су му елегичне,свака је помало ода животу,младости,родном крају,све тече са тугом и завршава се елегично. Необично за целу збирку,али тако је и у другим књигама. Његова прва књига,већ има песму „Старе језе“ ,а на другу,која носи исти назив,се чекало пуних двадесет година. Одакле њему та „језа“,запитао се Мирковић и рекао да би волео да је ту да га упита зашто је у писању правио толико дуге паузе.

Похвалио  је  Борисављевићеву збирку „Аврам“,коју је објавио 2014. године,наглашавајући да су „Аврамово домаћинство“ и „Аврамова кћи“ најлепше и најзначајније у њој.

Даниел Јовановић,Драган Огњановић и Љубиша Красић су се сложили да је Драган Борисављевић  прави пример како треба да изгледа један културни посленик.

dragan-borisavljevic%2011

-Био је веома свестран човек. Пажљив према свима,коректан и увек скроман са правим питањем за сваког. Добар комшија,који се поред писања поезије бавио новинарством и пчеларством,рекао је Јовановић.

Срђан Живковић је говорио о његовом Авраму из истоимене збирке,а Драган Барјактаревић је нагласио да је Борисављевића обележио стих његове песме,који каже „Бојим се објавиће се,надам се објасниће се.“ Њиме је,према мишљењу Барјактаревића,објашњена Борисављевићева опрезност,која је била део његове личности,карактерна особина,па се тако огледала и у књижевном стваралаштву.

-Ове године се навршило двадесет година од смрти Воје Красића,а чика Драган је умро ове године. Оно што се мање зна јесте да су у оно време песници који су били оснивачи „Драинчевих сусрета“ били јако повезани. Војин тихи пратилац био је Борисављевић,а Борисављевићев,Воја. Прва Драганова песма носила је Војине стихове,а Војина Драганове. Драган Борисављевић је и као директор и песник и новинар био  прави господин,умерен и одмерен у свему,истакао је Красић.

-Остаће запамћен и по знаменитим брковима,карактеристичном гласу којим је декламовао на српском и руском и своје и туђе стихове,по ретко забележеној скромности,чак и у време када је био савезни посланик из овог краја. Иза њега остају песме,врло често коришћен и цитиран рад о говору Прокупља и околине,многобројни новински чланци и говори које је писао за друге. Умео је и знао то,као још много тога,сем тренутка када ће га небеске чезе из родне плочничке долине одвести у незаборав,нагласио је Цветковић.

Сви су се сложили да је био свестрана личност. Успешан као просветни радник и директор,човек који би радо помагао младима,учећи их стварима које ће им бити од користи за живот,кроз савете које би им ненаметљиво давао.

-Његов „Аврам“ је 2014. године проглашен за најбољу књигу топличког писца. Већ следеће године  Драган Борисављевић је добио песничку награду  „Драинац“ за животно дело и допринос који је давао културној и књижевној сцени Топлице,подсетио је Огњановић и додао да су му песме превођене на македонски,бугарски и белоруски,а да је он преводио са руског и македонског језика.

 Поред песама,писао је приче и књижевну критику.Објавио је научни рад „Говор Прокупља и околине“  и монографију „Прокупље“. Заступљен је у низу антологија,заједничких збирки и зборника,као и у Лексикону  писаца Југославије.

 Пуне четири деценије је објављивао прилоге у дневном лисдту „Политика“,где су му веома запажене репортаже из Топлице. Члан је Удружења књижевника Србије и добитник Златне значке Културно просветне заједнице Србије,Светосавске повеље,Октобарске награде и других књижевних и друштвених признања.

Величина слова: