Народни музеј Топлице
Народни музеј Топлице основан је давне 1946. године. Прва стална поставка Народног музеја Топлице формирана је у згради Савићевац, у којој је била све до 1962. године када су поставке пресељене у зграду некадашње поште где се Музеј и данас налази. Зграду је пројектовао архитекта Бранко Таназевић 1912. године која је данас заштићена као споменик културе.
Народни музеј Топлице у Прокупљу је установа која обавља послове заштите покретних културних добара, уметничко-историјских дела из области археологије, етнологије, историје и историје уметности. Посетиоци су у прилици да се упознају са историјом Топлице од праисторије до 20. века.
Временом, са увећањем музејских збирки и због недостатка излагачког простора у Народном музеју Топлице, 1979. године рађена је адаптација целе зграде, а дограђена је и нова галерија на два нивоа, која је имала веома значајну улогу за даљи рад Музеја. Овај простор поред тога што је оплеменио и модернизовао некадашњу стару зграду, учинио је да се прошири сарадња са другим музејима из земље и иностранства, али и да се успостави боља и већа сарадња са грађанима кроз различите програме: изложбе, предавања, трибине, радионице, књижевне вечери, пројекције, музичко-поетске вечери…
Делатност музеја обухвата и израду сувенира (копије музејских предмета) и издавачку делатност у оквиру које је издато више од десетак књига и каталога из збирке Баштина, као и организовање посебних програма у оквиру Музејске учионице за ученике основних и средњих школа у складу са школским програмом.
С обзиром на то да се информационо-комуникационе технологије и њихова примена константно развијају и мењају, неопходно је пратити развој технологије на овом пољу и у установама културе. Народни музеј Топлице данас има свој сајт, фејсбук страницу, а податке и фотографије о предметима Музеја могуће је видети и на сајту Министарства културе и информисања на линку Претраживач културног наслеђа.
АРХЕОЛОГИЈА
Археологија садржи три збирке од којих је направљена стална поставка подељена у неколико периода. У Археолошкој поставци изложени су предмети и фотографије које илуструју археолошку мапу града Прокупља и простор целе Топлице.
Праисторија обухвата предмете из неолита (млађег каменог доба) са налазишта у селу Доња Топоница, Мачина, Гласовик и Браник, где су пронађени предмети од кости, камена и печене земље. У поставци се могу видети разне фигуре животињског и људског облика, али и разно домаће покућство. Централни део поставке из овог периода заузимају налази из Плочника.
У сталној археолошкој поставци у Народном музеју Топлице има и експоната из римског и рановизантијског периода. Овај део поставке поткрепљен је великим бројем фотографија остатака римских утврђења, терми и ранохришћанских цркава. У витринама је средњевековни накит, посуђе, новац, а на фотографијама се могу видети Црква светог Прокопија и Југ Богданова црква.
Из средњевековног периода свакако је најважније истраживање средњевековног утврђења на брду Хисар. Археолошким истраживањем на старом граду, откривен је читав горњи град и део подграђа средњевековног утврђења. Покретни материјал који се налази у сталној поставци обухвата период од бронзаног доба до 15. века. Даља археолошка истраживања на подручју Топлице употпуниће слику о прошлости и улози Прокупља у историјским периодима.
АРХЕО ПАРК ПЛОЧНИК
Упоредо са вишедеценијским археолошким истраживањима млађе неолитског локалитета Плочник (винчанска култура), на којем је констатована и најранија металургија и обрада метала у свету, подигнут је Архео парк Плочник. Реконструисано је мало неолитско насеље, са репликама пет кућа које су рађене од плетера с конструкцијом од дрвених греда, облепљене блатом и покривене трском.
У Архео парку Плочник се, поред редовних посета, одвијају и радионице за ученике као и прављење керамичких посуда, мешење и печење хлеба у реконструисаној калотастој пећи, ткање и демонстрације топљења руде. Данас је архео парк у реконструкцији.
ЕТНОЛОГИЈА
Етнолошка збирка формирана је 1986. године са задатком да систематски обрађује етнолошку грађу и да је путем тематских изложби презентује. Састоји се од предмета сакупљених на ужем подручју Топлице, па стога има завичајни карактер. Ова збирка због недостатка простора нема сталну поставку већ су предмети изложени у холу Музеја и у Градској соби.
Збирка је груписана у тематске целине које припадају временском периоду од 18. до 20. века: ношња и накит, текстилно, метално и дрвено покућство, грнчарија, занати и мноштво фото-материјала.
Посебну целину чине збирке „Старо Прокупље“, која је делом изложена у сталној поставци „Градска соба“ и која је углавном поклон старих прокупачких породица и збирка предмета из старе градске апотеке. Покућство, макете, фотографије, само су наговештај етнолошког блага Топлице.
Међу најлепшим и најбројнијим остварењима народне уметности, убрајају се предмети из збирке текстилног покућства и народне ношње. Ове збирке у основи имају нит, која вештином народне ткаље, повезује прошлост, садашњост и будућност.
ТОПЛИЧКИ УСТАНАК
У Народном музеју Топлице може се видети јединствена стална поставка Топлички устанак 1917. године. Био је то једини устанак на територији окупираној војском Централних сила. Избио је средином фебруара и одржао се до половине марта 1917. године. Захватио је територије Топлице, Јабланице, Јастрепца и Копаоника, а касније се проширио и на друге делове Србије.
Поставка је конципирана тако да хронолошки прати догађаје пре избијања устанка, устанак, гушење устанка и време по гушењу устанка. Изложене фотографије, оригинална документа, предмети и оружје сведоче о једном тешком периоду за српски народ, али приказује и отпор тог народа. Поставка Топлички устанак представља својеврсни споменик храбрости и слободарског духа људи овог краја.
ПРОКУПЉЕ У 20. ВЕКУ
Прокупље у 20. веку представља град са свим његовим, културним, историјским, архитектонским, друштвеним и спортским дешавањима али кроз призму најзначајнијих личности. Подељена је на неколико сегмената који најбоље приказују развој Прокупља, али и учешће његових грађана у 2. светском рату и обнови привредног и културног живота после ослобођења до краја 20. века.
Живот вароши Прокупља почетком 20. века осликан је фотографијама старих прокупачких породица и традиционалном градском ношњом. Упознавање са развојем друштва, изградња најзначајнијих грађевина и отварање школа, формирање културних и спортских друштава, занатских еснафа, посета краља Александра Карађорђевића поводом 1000 година постојања цркве Светог Прокопија дочарале су пут од турске касабе до мале варошице на југу Србије.
На страшну голготу Другог светског рата, коју желимо да заборавимо, увек ће нас подсећати витрина са експонатима преживелих заробљеника Матхаузена: блуза, логорски бројеви, муштикла, лична документа. У сталној поставци могу се видети: пиштољи, пушке, аутомати, мине за рушење пруге, бомбе, али и лични предмети – обућа, чутуре, торбе, лична документа, медаље, књиге, новчаници, опанци, као и пушку народног хероја ,,Ратка Павловића Ћићка” и личне предмете ,,Радоша Јовановића Сеље”.
Витрине чувају предмете из рата др Воје Стојановића-ратног хирурга, управника Друге хируршке клинике, професора и шефа катедре хирургије Медицинског факултета у Београду: два тома Ратне хирургије, аутомат, торба и инструмент за трансфузију.
После 2. светског рата живот у вароши почео је да се враћа у нормалне токове. Поново су почеле да раде школе, занатске радионице, отворена је градска пијаца, постављена калдрма у главној улици, никле су прве фабрике а са њима и прве стамбене зграде. До тада земљорадничко и занатско становништво почело је све више да ради у новоотвореним фабрикама. Културни и спортски живот у Прокупљу отворио је врата новим талентима. Прокупље је постало културни и индустријски центар Топлице.
СПОМЕН СОБА „ГВОЗДЕНИ ПУК У ОСЛОБОДИЛАЧКИМ РАТОВИМА 1912-1918“
У делу зграде данашње железничке станице у Прокупљу почетком 2021. године отворена је спомен соба „Гвоздени пук у ослободилачким ратовима 1912-1918“ на месту мобилизације пука 1912. године. Поставка прати ратни пут пука од мобилизације, преко Првог и Другог балканског рата, кроз борбе током Првог светког рата, пробоја Солунског фронта и ослобођења градова у Србији дуж реке Мораве и Баната. У Спомен соби се могу видети фотографије најхрабријих ратника, најистакнутијих команданата и носилаца Карађорђеве звезде са мачевима, као и застава Гвозденог пука, најодликованија застава у српској војсци. Успомене са ратишта, фотографије, лична документа, оружје и ордење ратника чувају сећање на топличке витезове.
Испред Спомен собе налази се спомен парк у коме се налази споменик Гвозденом пуку који је подигнут 2018. године поводом 100 година од завршетка Првог Светског рата. Направљен је у облику крста који има шупљине кроз које ветар пролазећи кроз њега шири причу о јунаштву Гвозденог пука. Око споменика налази се 255 стубића на којима су имена носилаца Карађорђеве звезде од којих су 39 двоструки носиоци Карађорђеве звезде са мачевима.
ГАЛЕРИЈА „БОЖА ИЛИЋ“
Велики искорак на пољу ликовне уметности у Прокупљу, по многима најзначајнији, било је отварање галерије „Божа Илић“. Налази се на градском шеталишту у некадашњој продавница ,,Мануфактура“, која је адаптирана у пристојан изложбени простор 1996. године. Овај простор превасходно служи излагању радова академских уметника из земље и иностранства.
Ликовна колонија ,,Божа Илић“ покренута је 1998. године у организацији Народног музеја Топлице и града Прокупља. Годинама је окупљала еминентне сликаре из наше земље, а од 2004. године достигла је међународни карактер са гостима и из иностранства и као таква траје и данас.
Поред оснивања Галерије и ликовне колоније, постојала је и награда за сликарство ,,Божа Илић“ која се додељивала сликарима за најбољу изложбу у току претходне године. Покренута је 1995. године и трајала је до 2006. године када је последњи пут додељена Љубици Цуци Сокић за претходну, 2005. годину.
У знак сећања на сликара Божу Илића постављене су и две спомен-бисте: у Прокупљу на Хисару 1999. године и у његовом родном селу Житном Потоку 2000. године.
Адреса: ул. Ратка Павловића 31
телефон: 027/321-694
e-mail: muzejtoplice@gmail.com
web: https://muzejtoplice.org.rs/