Народни музеј Топлице је синоћ био домаћин најпознатијим српским гусларима, Марку Шћепановићу из Београда, Синиши Петрићу из Берана и Милошу Гашевићу из Прокупља.
Повод је био 110 година од мобилизације „Гвозденог пука“, а познати гуслари су у овој установи културе, окупили бројне поштоваоце српске историје и традиције, међу којима је била и већник за културу Града Прокупља Милица Ерић.
-Долазим из Берана, први пут сам у Прокупљу и велика ми је част што ћу наступити поводом значајног историјског датума, 110 година од мобилизације „Гвозденог пука“. Уз гусле ћу певати „Битку на Куманову“ и захваљујем се организатору што ме је позвао да дођем у ваш град и будем део обележавања важног историјског датума, рекао је осамнаестогодишњи гуслар из Црне Горе, Синиша Петрић.
Без обзира на то што је врло млад, овај гуслар већ сада има бројна и значајна признања, којима се поноси.
-Два пута сам био републички првак у Црној Гори, једном шампион младих гуслара на Савезном такмичењу и једном трећепласирани на Сениорском фестивалу. Задовољство ми је било што сам вечерас наступио овде и радо ћу доћи и неки други пут, кад ме организатори оваквих важних манифестација позову. Ми гуслари смо ту да уз гусле и песму, чувамо историју српског народа од заборава, додао је гуслар Петрић.
Самоуки гуслар, Прокупчанин Милош Гашевић, радо је виђен гост својих суграђана на оваквим вечерима, али истовремено и домаћин осталим гусларима. Није крио задовољство што ће наступити пред публиком у свом граду.
-Окупили смо се овде, да управо уз гусле, којима су се вековима уназад и надамо се да ће се вековима унапред, славити наша славна прошлост, која је заиста достојна поштовања свих наших генерација, почев од оних најстаријих, па до оних, који тек треба да стасају. Гусле сам почео да слушам одмалена. Заправо сам рођен и одрастао уз гусле и атмосфери, коју су оне доносиле, тако да је природно било да кренем путем чувања гусала и представљања српске историје уз њих. Већ од моје седме године активно сам почео да певам уз гусле. Самоук сам, слушао сам снимке старијих гуслара, учио текстове из епских збирки и збирки новијих песника, и тако сам градио свој пут и лични стил у гуслању, да тако кажем, истакао је млади гуслар Милош Гашевић, којим се Прокупчани поносе.
Он је за њих извео песму „Погибија краља Александра“, коју је написао Радован Бећировић Требјешки, један од највећих епских песника двадесетог века.
-Афирмација гусала и ширење гусларства у Србији у последњих 10 година су јако заступљени. Министарство културе и информисања је стало уз нас, а гусле су и под заштитом Унеска, као наш заштитни бренд, јер оне као инструмент потичу са овог поднебља. Направљене су од живих материјала, коже, дрвета и струне, који су били животињског порекла и могле су настати много пре писма и пре метала. Како је човек имао потребу да своју муку, патњу, бол, али и радост, на неки начин пренесе са колена на колено, гусле су биле идеално помоћно средство за то. Уз њих је опеван живот једног српског домаћина, српског сељака, ратника, младожење, ратара, пастира, истакао је гуслар Марко Шћепановић.
Он је објаснио да се и борба славна и сама историја, такорећи на тај начин пописивала и преносила с колена на колено.
-Уз гусле се некада памтило само оно што се није смело заборавити. Хвала богу да ми гуслари негујемо нашу традицију, памтимо нашу историју, а прокупачки крај је крај гусала, епа, витештва, јунаштва. Дух српства, православља и витештва су између осталог очувале у гусле, које су наш драгуљ и чувар наше историје. Ми гуслари смо дужни да опомињемо и учимо младе генерације, да не смеју да забораве оно што су им били преци, нагласио је правник по образовању Марко Шћепановић из Београда, коме је гуслање омиљени хоби и који је редован гост на оваквим вечерима у нашем граду.
Он је за поштоваоце српске традиције и љубитеље гусала у Народном музеју Топлице извео песму аутора Љубише Белог Јакшића, која говори „О српској хероини Милунки Савић.“
Учесници, али и организатори вечери „Витезови Гвозденог пука“, поручили су синоћ из прокупачког Музеја, да сви заједно треба да наставимо путем православља, духовности, братске љубави и слоге, о коме ће, у времену које тек долази, неки гуслари можда испевати песме.