Narodni muzej Toplice je sinoć  bio domaćin najpoznatijim srpskim guslarima, Marku Šćepanoviću iz Beograda, Siniši Petriću iz Berana i Milošu Gaševiću iz Prokuplja.

Povod je bio 110 godina od mobilizacije „Gvozdenog puka“, a poznati guslari su u ovoj ustanovi kulture, okupili brojne poštovaoce srpske istorije i tradicije, među kojima je bila i većnik za kulturu Grada Prokuplja Milica Erić.

-Dolazim iz Berana, prvi put sam u Prokuplju i velika mi je čast što ću nastupiti povodom značajnog istorijskog datuma, 110 godina od mobilizacije „Gvozdenog puka“. Uz gusle ću pevati „Bitku na Kumanovu“ i zahvaljujem se organizatoru što me je pozvao da dođem u vaš grad i budem deo obeležavanja važnog istorijskog datuma, rekao je osamnaestogodišnji guslar iz Crne Gore, Siniša Petrić.

Bez obzira na to što je vrlo mlad, ovaj guslar već sada ima brojna i značajna priznanja, kojima se ponosi.

-Dva puta sam bio republički prvak u Crnoj Gori, jednom šampion mladih guslara na Saveznom takmičenju i jednom trećeplasirani na Seniorskom festivalu. Zadovoljstvo mi je bilo što sam večeras nastupio ovde i rado ću doći i neki drugi put, kad me organizatori ovakvih važnih manifestacija pozovu. Mi guslari smo tu da uz gusle i pesmu, čuvamo istoriju srpskog naroda od zaborava, dodao je guslar Petrić.

Samouki guslar, Prokupčanin Miloš Gašević, rado je viđen gost svojih sugrađana na ovakvim večerima, ali istovremeno i domaćin ostalim guslarima. Nije krio zadovoljstvo što će nastupiti pred publikom u svom gradu.

-Okupili smo se ovde, da upravo uz gusle, kojima su se vekovima unazad i nadamo se da će se vekovima unapred, slaviti naša slavna prošlost, koja je zaista dostojna poštovanja svih naših generacija, počev od onih najstarijih, pa do onih, koji tek treba da stasaju. Gusle sam počeo da slušam odmalena. Zapravo sam rođen i odrastao uz gusle i atmosferi, koju su one donosile, tako da je prirodno bilo da krenem putem čuvanja gusala i predstavljanja srpske istorije uz njih. Već od moje sedme godine aktivno sam počeo da pevam uz gusle. Samouk sam, slušao sam snimke starijih guslara, učio tekstove iz epskih zbirki i zbirki novijih pesnika, i tako sam gradio svoj put i lični stil u guslanju, da tako kažem, istakao je mladi guslar Miloš Gašević, kojim se Prokupčani ponose.

On je za njih izveo pesmu „Pogibija kralja Aleksandra“, koju je napisao Radovan Bećirović Trebješki, jedan od najvećih epskih pesnika dvadesetog veka.

-Afirmacija gusala i širenje guslarstva u Srbiji u poslednjih 10 godina su jako zastupljeni. Ministarstvo kulture i informisanja je stalo uz nas, a gusle su i pod zaštitom Uneska, kao naš zaštitni brend, jer one kao instrument potiču sa ovog podneblja. Napravljene su od živih materijala, kože, drveta i strune, koji su bili životinjskog porekla i mogle su nastati mnogo pre pisma i pre metala. Kako je čovek  imao potrebu da svoju muku, patnju, bol, ali i radost, na neki način prenese sa kolena na koleno,  gusle su bile idealno pomoćno sredstvo za to. Uz njih je opevan život jednog srpskog domaćina, srpskog seljaka, ratnika, mladoženje, ratara, pastira, istakao je guslar Marko Šćepanović.

On je objasnio da se i borba slavna i sama istorija, takoreći na taj način popisivala i prenosila s kolena na koleno.

-Uz gusle se nekada pamtilo samo ono što se nije smelo zaboraviti. Hvala bogu da mi guslari negujemo našu tradiciju, pamtimo našu istoriju, a prokupački kraj je kraj gusala, epa, viteštva, junaštva. Duh srpstva, pravoslavlja i viteštva su između ostalog očuvale u gusle, koje su naš dragulj i čuvar naše istorije. Mi guslari smo dužni da opominjemo i učimo mlade generacije, da ne smeju da zaborave ono što su im bili preci, naglasio je pravnik po obrazovanju Marko Šćepanović iz Beograda, kome je guslanje omiljeni hobi i koji je redovan gost na ovakvim večerima u našem gradu.

On je za poštovaoce srpske tradicije i ljubitelje gusala u Narodnom muzeju Toplice izveo pesmu autora Ljubiše Belog Jakšića, koja govori „O srpskoj heroini Milunki Savić.“

Učesnici, ali i organizatori večeri „Vitezovi Gvozdenog puka“, poručili su sinoć iz prokupačkog Muzeja, da svi zajedno treba da nastavimo putem pravoslavlja, duhovnosti, bratske ljubavi i sloge, o kome će, u vremenu koje tek dolazi, neki guslari možda ispevati pesme.