Književna manifestacija ,,Drainčevi susreti pesnika“, koja se ove godine održava 54. put zaredom, tradicionalno je počela na platou umetnosti na Hisaru, polaganjem venaca pijeteta na bistu velikom topličkom i srpskom pesniku Radu Draincu. Pred ljubiteljima pisane reči i poštovaocima njegovog stvaralaštva, vence su položili ovogodišnji laureat nagrade „Drainac“ Slavomir Gvozdenović, državni sekretar u Ministarstvu kulture Miodrag Ivanović i zamenik gradonačelnika Prokuplja Miroslav Antović.

Sam početak ove manifestacije bio je rezervisan za Drainčeve stihove, koje je govorio prokupački pesnik Srđan Živković, ali i stihove ovogodišnjeg dobitnika Slavomira Gvozdenovića.

Ovom prilikom, državni sekretar Ivanović, Gvozdenoviću je uručio nagradu, koja mu je pripala za zbirku pesama „Disanje na pseće škrge“.

U ime domaćina prilikom svečanosti uručenja nagrade „Drainac“, goste je pozdravio zamenik gradonačelnika Prokuplja Miroslav Antović, rekavši da su „Drainčevi susreti pesnika“ jedna od najstarijih manifestacija u Srbiji, a da su nagradu, koja se u okviru nje dodeljuje, dobila značajna pesnička imena, poput Brane Petrovića, Radomira Andrića, Gustava Krkleca, Miodraga Pavlovića, Vesne Parun, Matije Bećkovića i mnogih drugih.

-Čestitam Slavomiru Gvozdenoviću, drago mi je da se dobra poezija piše u srpskoj dijaspori, bolje rečeno zagraničnim oblastima i da nam iz Temišvara, grada Miloša Crnjanskog, dolazi ovogodišnji dobitnik nagrade Drainac, kao nastavljač tradicije pisanja vrhunske poezije u Banatu. „Ima seoba, smrti nema“, napisao je Crnjanski. „Drainčevi susreti“ su manifestacija koja uvažava srpsku poeziju i srpske pisce, ma gde oni živeli, a rasejanje srpskog naroda je istorijski usud, ali bez prožimanja matice i rasejanja, mnogo toga velikog i značajnog ne bi nastalo u srpskoj kulturi, rekao je zamenik gradonačelnika Prokuplja Miroslav Antović.

Posle dobrodošlice pesnicima Drainčevih susreta, koju im je uputio predstavnik lokalne samouprave, prisutnima se obratio i državni sekretar u Ministarstvu kulture Miodrag Ivanović.

-Danas je još jedan značajan dan za srpsku kulturu, dan kada se održava ova manifestacija i kada obeležavamo 80 godina od smrti pisca. Ovo je povod da se nanovo podsetimo jednog od najtalentovanijih avangardnih pesnika između dva rata. U zvaničnoj poseti Temišvaru i Savezu Srba u Rumuniji, upoznao sam Slavomira Gvozdenovića, koji je osim po svom književnom stvaralaštvu, poznat i po tome što je dugi niz godina bio i predsednik Saveza Srba u Rumuniji i 20 godina poslanik u Parlamentu Rumunije. Kao veliki borac za prava srpske zajednice u toj zemlji, u njegovom dugogodišnjem radu, prioritet je bio negovanje čvršćih veza sa maticom, kao i dobrosusedskih odnosa Srbije i Rumunije, u čemu je imao puno uspeha i ja mu se ovom prilikom zahvaljujem na tome. Ministartsvo kulture će i ubuduće podržavati manifestacije koje neguju i čuvaju sećanje na naše velike pisce iz bliže i dalje prošlosti i zahvaljujem se ljudima iz ovog kraja, što u kontinuitetu, ostaju i opstaju u ovoj važnoj kulturnoj misiji, istakao je državni sekretar u Ministarstvu kulture Miodrag Ivanović.

Tradicionalno, posle uručenja nagrade „Drainac“, besedu Draincu je kazivao i ovogodišnji dobitnik Slavomir Gvozdenović.

-Malo je koji srpski pesnik lepše i uzbudljivije okarakterisao sebe od Radeta Drainca „jesenji jablan slovenske sentimentalnosti“. Sanjar, zaljubljenik i vernik pod „Hipnosom“, bandit ili pesnik pod bistrim „nebom nad Cejlonom“ ili u „bakarnoj noći Polinezije“, ili, prvo i poslednje, sve do danas, pesnik naših duša, možda je pod vedrim naletima dunavske košave na beogradsku Moskvu, zanesenjački nama prečanskim Srbima slao pesničke oporuke, a one su stizale i do Temišvara, pesnici nemaju svojega jutra. Nije ga nikada imao ni Drainac, zato nam je u Temišvaru od pesnika rasipnika zaiskrila vatra, da rasplamsa naše žudnje i održi živom veru u ljubav i sve što život znači. Mi tu vatru od Drainca čuvamo u više biblioteka u Temišvaru i Aradu, na dvema katedrama srbistike u Bukureštu i Temišvaru i srpskoj gimnaziji „Dositej Obradović“. Vama, poštovani prijatelji hvala što ste me Drainčevom nagradom udostojili, dodelivši mi od iskre i vere pesnikove, sa njegovog Orionskog sazvežđa. Dozvolite mi da kroz četiri stiha progovorim na kraju o Drainčevoj i „krivici“, svih nas, koje je pesnik danas okupio. „Knjiga rađa knjigu, rađa se čudo, malo, malecko, ovolicno, zasvetli ovoliko, naglasio je dobitnik pesničke nagarade „Drainac“ Slavomir Gvozdenović.

Govoreći o nagrađenoj knjizi, predsednik žirija prof. dr Goran Maksimović je naglasio da se radi o poeziji, koja je nastala kao simbioza ličnih doživljaja i kolektivnog iskustva, te da se po mišljenju žirija, radi o jednoj od najboljih do sada objavljenih pesničkih knjiga tog autora.

-Poezija Gvozdenovića objedinjuje lični doživljaj i kolektivno iskustvo i to se najbolje iskazuje i kroz naslov nagrađene knjige „Disanje na pseće škrge“, koji govori o tome da je život arena, u kojoj se dešavaju surove i lepe stvari, a u sudaru jednog i drugog nastaje između ostalog i umetnička kreacija, rekao je Maksimović.

Smatra da je ova nagrada značajna i za srpsku dijasporu u Temišvaru jer je ovo za njih znak da matična država misli o njima, prati njihov rad i da ih ne posmatramo kao neku stranu književnost, već kao nekoga ko je deo naše kulture.

-I sam Drainac kao književnik i čovek uvek je posmatrao srpsku književnost, kulturu i srpski narod kao jedinstveno biće, nisu ga interesovale granice, već je za njega sve to bilo kao jedna celina. Kao glavni lirski junak Gvozdenovićeve poezije pojavljuje se srpski jezik u liku raskošno odevenog ,,večnog mladića”, čija je bogata leksika, ali i rodna melodija izvor i utoka pesnikovog umetničkog nadahnuća, tvrdi Maksimović.

Dodaje da je odluka žirija doneta jednoglasno i podseća da je na ovogodišnjem konkursu za Drainčevu nagradu pristiglo 45 knjiga poezije, a da je tročlani žiri najpre izabrao 10 naslova, a onda i uži izbor od tri knjige, među kojima je izabrana i nagrađena poezija Gvozdenovića.

Nagrađeni pesnik živi i radi u Temišvaru

Slavomir Gvozdenović je rođen 1953. godine u Temišvaru gde je i završio Srpsku gimnaziju. Studirao je na Filološkom fakultetu u Bukureštu, a doktorirao 2000. na poeziji Vaska Pope.

Radi se o istaknutom srpskom pesniku, koji već četiri decenije stvara, živi i radi u dijspori, objavio je do sada 40 knjiga poezija, od čega devet u Srbiji, četiri na rumunskom i po jednu na poljskom, engleskom i mađarskom.

Među objavljenim knjigama pesama su između ostalog i naslovi Krila i pomalo vatre 1979., Lirika 1981., Vedro otvaranje kamena 1985., Podvlačenje crte 1988., Srpska molitva u Temišvaru 1991., Kornjača silazi na Dunav 2013., Granica Severa 2019. Pored pisnja poezije, Gvozdenović je bio i urednik, prevodilac, antologičar i univerzitetski predavač.

Poezija mu je prevođena na 15-ak jezika, a dobitnik je i više značajnih književnih priznanja i nagrada u Rumuniji, Srbiji i Republici Srpskoj, između ostalog dobio je odlikovanje predsednika Srbije, Rumunije i Srbije i Crne Gore.

Gvozdenović je i član Saveza pisaca Rumunije, Udruženja književnika Srpske, Književnog društva Kosova i Metohije, Društva književnika Vojvodine, a počasni je i član Udruženja književnika Srbije.