U okviru književne manifestacije „Drainčevi susreti pesnika“, a povodom obeležavanja 80 godina od smrti velikog topličkog pesnika Rada Drainca, u prokupačkoj biblioteci je predstavljena knjiga „Rade Drainac izabrana dela“. Ovo značajno književno delo priredili su Dragan Ognjanović, dr Mirijana Bojanić Ćirković, dr Goran Maksimović i Jovan Mladenović.
Oni su naveli da je knjiga izabranih dela Rada Drainca podeljena je u četiri odeljka, a da je prvi odeljak priredio Dragan Ognjanović, koji je već ranije priređivao izbor Drainčeve poezije.
Istaknuto je da je izbor koji se nalazi u knjizi obimniji od prethodnog i da se razlikuje usled gotovo deceniju dugog potonjeg proučavanja Drainčevog dela, osobito poezije. Priređivač se opredelio da u izboru bude nešto više pesama iz prve parnaso-simbolističke faze Drainčeve poezije u odnosu na prethodni izbor, jer se u njoj mogla osetiti snaga potrebna za dalji pesnički razvoj, a u nekima od njih već se javljaju neki od opsesivnih motiva Drainčevog pevanja.
-Drainčevu poeziju treba posmatrati u sinhronicitetu i u svim fazama, jer se na taj način vidi njeno kretanje i u toj promenljivosti njegov pesnički izraz dobija na punoći, i jedino tako se i da celovito sagledati i tumačiti. Svoj pesnički izbor odabranih Drainčevih pesama nazvao sam „Iskrcavanje na Javu“ jer sam smatrao da je ova poema paradigmatska i da su se u njoj susreli svi toposi karakteristični za njegovu avangardnu fazu književnog stvaralaštva, te da će se oni u potonjim zbirkama „Bandit ili pesnik“, „Banket“ i „Ulis“ samo dodatno razvijati, rekao je jedan od priređivača Dragan Ognjanović.
Kada je reč o trećoj završnoj fazi Drainčevog pesničkog sazrevanja, u kojoj se Drainac vraća pesničkoj tradiciji i rimovanom stihu, priređivač se opredelio da izabere one pesme u kojima je najizrazitiji Drainčev lirizam i u kojima se prožimaju duboka emotivnost i meditativna promišljanja o smislu života, ljubavi, prolaznosti, dakle, pesme u kojima više nema nikakvog traga njegove avangardne pobune.
Druga velika celina u izabranim delima Rada Drainca je „Rade Drainac –putopisi i reportaže“, koje je sačinio Goran Maksimović koji se već bavio ovom tematikom u tekstu „Putopisna proza Rada Drainca“, koji je objavljen u zborniku sa naučnog skupa „Rade Drainac: novo čitanje“. Prema rečinma Ognjanovića, Maksimović deli Drainčeve putopisne svetove u dve celine, odnosno dva dominantna putopisna sveta. Prvi govori o srpskim krajevima i južnoslovenskom podneblju, a drugi o evropskim zemljama i gradovima.
Putopisi i reportaže objavljivani su uglavnom u listovima i časopisima u periodu od 1923. do 1935. godine. Najveći broj tekstova ovog žanra objavljen je u listovima „Vreme“ i „Pravda“ ali i u više drugih. Priređivač posebno ukazuje na svojevrsne privilegovane prostore Drainčevih putopisa i reportaža: Južnu Srbiju i Grčku, a od gradova Skoplje i Pariz. Ukazuje da je Drainčev putopisni postupak blizak sa pripovednim postupkom, te otuda, Drainčevi putopisi imaju jako izraženu književnu crtu, naspram putopisa, koji služe turistima za osnovno informisanje o turističkim destinacijama.
-Drainac po zapažanju Maksimovića piše slično kao i većina putopisaca njegovog vremena ali njegovi putopisi imaju jednu osobenu crtu po kojima se razlikuju od drugih „po onoj karakterističnoj dimenziji piščevog traganja za onom buntovnom i alternativnom stranom života, u kojoj dominiraju ljudi i događaji sa margine.“ Drainčeva putovanja nisu samo predeli već i ljudi sa kojima se susreće i koji mu ukazuju na neke posebnosti mesta na kojima se našao, a najčešće su to pisci i umetnici, navodi Ognjanović i dodaje da je zaključak da su Drainčevi putopisni tekstovi dugo bili u drugom planu, a da je akcenat bio na poeziji, ali da njegovi putopisi i reportaže zavređuju čitalačku pažnju i da su podjednako privlačni i izazovni.
Mirjana Bojanić Ćirković nas u trećem odeljku knjige upoznaje sa Radom Draicem polemičarem, jer je Drainac posle poezije napisao najviše polemičkih tekstova i jedan je od najznačajnijih polemičara u istoriji srpske književnosti.
-Osim u „Pravdi“ čiji je stalni saradnik, Drainac se polemikama oglašavao u velikom broju drugih listova i časopisa. Njegove polemike sa Tinom Ujevićem, Veliborom Gligorićem, Radovanom Zogovićem, Jovanom Popovićem, Đorđem Jovanovićem, Savić Marković Štedimlijom, Markom Ristićem, Milanom Dedincem, Kočom Popovićem, Milošem Crnjanskim, ali i sa intelektualcima i piscima okupljenim oko PEN-a, Akademije nauka i Crkve predstavljaju klasike ovog žanra. Goran Maksimović se ovom temom bavio u okviru naučnih projekata Književna prošlost i sadašnjost na prostoru jugoistočne Srbije, ogranka SANU u Nišu, kao i komplementarnog internog projekta Istraživanje književne prošlosti i sadašnjosti na prostoru jugoistočne Srbije i u bliskim zagraničnim oblastima, objasnio je priređivač ovog dela.
U drugom delu ovog odeljka priređivač nas upoznaje sa manifestima i pro-gramskim tekstovima Rada Drainca – njegovim manifestom hipnizma i tekstovima u kojima objašnjava svoj izam, ali i sa njegovim tekstovima u kojima promišlja svoju poetiku kao pesnik koji je završio sa svojim avangardnim književnim stvaranjem i okrenuo se pesničkoj tradiciji.
U trećem i najkraćem delu upoznajemo Drainca kao književnog kritičara sa istančanim osećajem za poeziju. Priređivač je izabrao dva karakteristična teksta u kojima Drainac sa ushićenjem i dubokim razumevanjem piše o dva pesnika, koje epoha nije najbolje razumela: Rastku Petroviću i njegovom „Otkrovenju“ i lirici i shvatanju života Vladislava Petkovića Disa.
Poslednji odeljak u knjizi su „Crni dani“ – Drainčev ratni dnevnik. Jovan Mladenović se potrudio da otkloni sve nedoumice i sumnje u pogledu autentičnosti ovog posthumno objavljenog Drainčevog dela. Upoređivao je različite mašinopise i rukopis na osnovu koga je Radivoje Pešić objavio prvo izdanje „Crnih dana“. I sam priređivač Sabranih dela Drainca Gojko Tešić je pronašao neke nedoslednosti i izmene u originalnom tekstu, te je stoga objavio ovaj rukopis u dva toma: u četvrtom i devetom.
-Izabrana dela Rada Drainca prestavljaju novo poglavlje u čitanju i istraživanju književnog stvaralaštva Drainca. Do sada je njegovo delo objavljivano uglavnom parcijalno i žanrovski diferencirano – najčešće kao izbori poezije, ređe proze i dnevničkih zapisa. Namera tima koji je priredio ovu knjigu bila je da čitaoci mogu da svestranije sagledaju Drainčev književni rad i da neki budući istraživači svoju pažnju posvete svim oblastima Drainčevog stvaralaštva, jer Drainac je bio zaista svestran autor. U želji da Drainčevo delo konačno zauzme mesto koje mu pripada u kanonu srpske književnosti, nadamo se da smo još jednom dali doprinos koji će značajno uticati da se to dogodi, zaključili su priređivači knjige „Rade Drainac izabrana dela“, na promociji u Prokuplju.
