Ученици издвојеног одељења Основне школе ,,Милић Ракић Мирко” у Доњем Кординцу, поводом значајних датума из области образовања, редовно организују часове, које потпуно посвете одређеним темама. Тако су данас, обележили Дан матерњег језика, спојивши лепо и корисно. Они су се, уз помоћ своје учитељице Јелене Бабић, на занимљив и креативан начин, интеграцијом науке у наставу српског језика, присетили Вука Караџића и важности његовог дела за наш језик и народ.

-За наше најмлађе основце, многе важне ствари, које кроз образовање учимо, радимо кроз игру. Они тако најбоље памте, јер је игра једна врста практичног рада. Овај пут су кроз скривалице у народним пословицама, проналазили елементе неживе природе и радили експерименте везане за то, рекла је учитељица Бабић, а њени ученици су истакли да се веома радују оваквим школским активностима.

Бабић је објаснила да су се у уводном делу активности упознали са биографијом Вука Караџића, али и поновили оно што су досад научили.

Упознали су се са тим чиме се Вук Караџић бавио, азбуком коју је саставио и народним умотворинама које је сакупио. После најаве и упознавања са начином рада ( рад у групи) , ученицима су подељене инструкције, како да извуку једну од скривених пословица. У свакој од њих, скривао се део неживе природе, а када би га открили, добијали би задатак да ураде оглед везан за тај појам.

-Експерименти које смо радили, а до чијих кључних појмова су нас довеле пословице, јесу експерименти везани за растворљивост материјала у води, магнет, експеримент са оловкама, водом и пластичном кесом и рупица у картону као лупа (светлост). Пословице скривалице са овог часа биле су,, Без здравља нема богатства”, ,,Весело срце,пола здравља”, ,,Весела младост највећа радост“, ,,Ако желиш дуга века бити, мораш од младости скромно живети”,подвукла је учитељица издвојеног одељења Основне школе ,,Милић Ракић Мирко” Јелена Бабић.

 Међународни дан матерњег језика данас се обележава широм света, у знак сећања на студенте који су убијени 21. фебруара 1952. године у Дакију, у источном Пакистану. Студенти су протестовали јер њихов језик није проглашен за званични, а УНЕСКО је 1999. године, овај дан прогласио даном матерњег језика. Промовисањем ове идеје исказује се веровање у значај културне и језичке разноликости за одржива друштва, а рад на очувању култура и језика негује толеранцију и поштовање других.