Топлички устанак је симбол српског јунаштва. Био је то једини устанак на територији коју су окупирале Централне силе у Првом светском рату. Трајао је од 26. фебруара до 25. марта 1917. године.
Бугарска је желела да изврши потпуну денационализацију окупиране области, зато су приступали суровој бугаризацији српског становништва које је ту живело. Повод за избијање устанка била је објава регрутације српског становништва од 18 до 40 година за бугарску војску која је предвиђена за Топлички округ од 20. до 27. фебруара 1917. године.
слика из архиве Народног музеја Топлице
На челу устанка биле су следеће војводе: Коста Војиновић-Косовац, Коста Миловановић-Пећанац, Милинко и Тошко Влаховић, Јован Радовић и Поп Димитрије Димитријевић-Мита Комита. Одлука о подизању устанка донета је на збору у Обилићу 21. и 22. фебруара 1917. године. У Мачковцу код Куршумлије 26. фебруара почеле су борбе која ће касније прерасти у устанак. Куршумлија је ослобођена 28. фебруара, Лебане 1. марта, Прокупље 3. марта, а Блаце 5. марта 1917. године.
Напад на бугарски гарнизон у Прокупљу изведен је 3. марта 1917. године под командом поручника Владимира Требељевца. Бугарски војници и официри повлаче се у зграду Окружног начелништва. Из Куршумлије долазе Војиновић и Пећанац. Бугари се предају тек након Војиновићеве претње да ће их дићи у ваздух. Формирана је слободна територија „Устаничка држава“ са седиштем у Прокупљу. Коста Војиновић је за команданта места поставио резервног капетана Марка Павловића, а за председника општине Милана Николића. Укупно је било 12.762 устаника наоружаних пушкама и 364 коњаника. Треба напоменути да у устанку и жене узимају учешће. У једној бугарској наредби каже се: „Истребљивање Србизма представља у суштини истребљивање српских жена, које су у ствари најмоћнији фактор Србизма“.
слика из архиве Народног музеја Топлице
Слободна територија није могла дуго да се одржи. Окупатор повлачи са фронта део снага и укључује у борбу против устаника. Бугари улазе у Прокупље 14. марта 1917. године. Према њиховим извештајима устанак је угушен 25. марта. Ипак герилске борбе трају све до погибије Војиновића у Гргуру 23. децембра 1917. године. Јабланички и топлички устаници повлаче се у планине све до појаве српске и савезничке војске са Солунског фронта.
Устанак у Топлици, Јабланици и Косаници у крви је угушен. У Врањском, Нишком и Топличком округу је убијено укупно 8.767 људи, спаљено је 8.855 кућа и 34.684 осталих зграда. Од тога је у Топличком округу побијено 3.907 људи, спаљено 4.986 кућа и 16.333 осталих зграда. Само у прокупачком срезу који је обухватао данашњи град Прокупље и општину Блаце, било је побијено 1.674 особа. Људи су убијани и мучени на најсвирепије начине: вешањем, клањем, одсецањем делова тела, кувањем, спаљивањем и закопавањем живих у земљу. Силовано је преко 1.000 жена, девојака и девојчица. Све ово нам показује да је окупатор на простору захваћеном устанком спроводио злочиначку политику са циљем да уклони сваки траг српства са ових простора.
слика из архиве Народног музеја Топлице
