Knjiga mr Radoja Kostića „Besmrtnici Gvozdenog puka“, prema rečima autora, nastala je kao rezultat potrebe da se prezentuju imena i podaci palih junaka iz ovog puka, koji su svojim žrtvovanjem u odbrani domovine doprineli da on bude proglašen najboljim pukom srpske vojske u oslobodilačkim ratovima vođenim u periodu 1912. do 1918. godine.

Najveći deo knjige je posvećen podacima o poginulim ratnicima koji su se borili u sastavu Drugog pešadijskog puka „Knjaz Mihailo“. U ovom delu, autor je poštovao hronološku metodu, dajući podatke o poginulim ratnicima, prvo u ratu sa Turcima 1912. godine, a zatim u narednim ratovima. Prvo su obrađeni podaci o poginulim oficirima, gde je autor uspeo da za 62 poginula oficira istraži i prezentuje podatke o činu, komandnoj funkciji, mestu odakle je, kao i tačan datum i mesto pogibije.

-U posebnim poglavljima dati su podaci o poginulima u pojedinim velikim bitkama u kojima je ovaj puk učestvovao, zaključno sa poginulima u proboju Solunskog fronta i borbama za oslobođenje Srbije 1918. godine. Istražujući u raznim arhivima, prvenstveno u Vojnom arhivu u Beogradu, zatim u područnim arhivima u Nišu i Prokuplju, pregledajući knjige umrlih u crkvama i istražujući arhivu Okružnog suda u Prokuplju, Radoje Kostić je uspeo da identifikuje oko 80 odsto poginulih oficira, podoficira i vojnika ovog puka, rekao je istoričar Petko Marjanović, govoreći o dopunjenom izdanju knjige „Besmrtnici Gvozdenog puka“ Radoja Kostića.

On je dodao da ako se zna da su se u ovom puku Prvog poziva borili vojnici stari do 31 godine života, onda se može sagledati slika jedne strašne tragedije i demografske katastrofe, koja je zadesila ovaj kraj.

-Dovoljno je istaći da je prema službenim podacima Kraljevine SHS, u Topličkom okrugu posle završetka ovih ratova ostalo 6675 ratnih siročića, od kojih je 2446 bilo bez oba roditelja, naglasio je Marjanović.

Autor ove knjige Radoje Kostić je istakao da nije uspeo da identifikuje sve odlikovane ratnike i da je to danas i nemoguće.

-Ostaje osećaj iskrenog žaljenja da sam izostavljanjem makar jednog imena učinio nepopravljivu nepravdu prema junaku. Utoliko pre što se radi o ljudima koji su učinili sve da bi budućim generacijama stvorili bolje uslove za život u slobodi. Uradili su to jer su bili vaspitani da vredi živeti samo u slobodi svoje narodne države. Bili su to ljudi koji su ulagali više u svoju državu nego što su dobijali, uključujući i sam život. Ceo njihov život, dok je trajao, bio je sastavljen od požrtvovanja, koje je proisticalo iz dubokog osećanja dužnosti, naglasio je autor Kostić.

Da li će buduće generacije u Srbiji biti dostojne svojih predaka, to sada ne znamo i to će vreme pokazati. Ali ako neko želi bolju i sigurniju budućnost Srbiji, onda je dužan da se uvek seća moralne veličine i požrtvovanja svojih predaka, poručio je Kostić i naglasio da će nam budućnost biti onakva kako se odnosimo prema svojoj prošlosti.

Mr Radoje Kostić, u knjizi „Besmrtnici Gvozdenog puka”, u izdanju Narodnog muzeja Toplice, dao je spisak, poginulih i nosilaca najviših odlikovanja – „Karađorđeve zvezde” i „Medalje Obilića”. Na osnovu dugog i mukotrpnog istraživanja  Kostić je uspeo, kako kaže, da sakupi podatke za oko 80 odsto učesnika ratova 1912–1918. godine. Dato je, po imenu i prezimenu, ko je gde, kada i kako poginuo. Kad se sve sabere, dolazi se do neverovatnih podataka: u Kumanovskoj bici u toku dva dana poginulo je 80, u borbama za Prilep 160, a za Bitolj čak 245 boraca, a u kratkom Drugom balkanskom ratu palo ih je 228. U Prvom svetskom ratu, samo u toku 1915. Godine, život je položilo 520 Topličana, a autor je uspeo da nađe podatke za 350. Ovde su i imena sahranjenih u „Plavoj grobnici”, na Zejtinliku, u Alžiru, Tunisu…