У прокупачком Дому културе одржана је радионица, под називом „Постани ноћни ренџер“, којом је подржана иницијатива за оснивање Парка тамног неба „Видојевица“. Радионицу су одржали, представник Невладине организације „Carpe Noctem“ доцент са Природно-математичког факултета у Новом Саду др Дајана Бјелајац и представник Астрономске опсерваторије у Београду др Милан Стојановић.
Главна тема радионице била је обавештавање грaђана Прокупља, о томе како могу да се прикључе иницијативи оснивања Парка тамног неба на подручју града Прокупља. Састојала се од четири кратка предавања.
На питање шта је и како светлосно загађење утуче на здравље и квалитет живота, др Дајана Бјелајац, рекла је да оно уствари представља прекомерно или преинтензивно осветљење у животној средини, поготово у ноћним сатима, које може да утиче негативно на људско здравље.
-Дакле није свако осветљење лоше, већ само оно, које ми категоришемо као светлосно загађење. Како то утиче на наш сан? Пре свега, и ми као и остатак живог света смо се развијали под условима правилне смене доба дана и доба ноћи, те се стога и одређени биолошки процеси дешавају у току ноћи. Ако ми вештачки продужимо дан, на тај начин померамо наш биолошки сат, то даље може да се огледа кроз појаву неких обољења. Постоје бројни радови, који између осталог твдре, односно сугеришу, да прекомерно излагање вештачком осветљењу у ноћним сатима, може да утиче или на неки начин допринесе оболевању од рака простате или рака дојке, рекла је др Бјелајац.
Проблем светлосног загађења, према њеним речима, мора се решити пре свега едукацијом становништава, јер сви ми природно желимо да што више осветлимо нашу средину, јер се у светлости и при светлости лакше крећемо и лепше осећамо.
– Треба да осветлимо оне просторе и оне путеве, који треба да се осветле. Апсолутно не све. Такође треба да научимо да нам осветљење није потребно у току целе ноћи, него одређеног дела ноћи у којем је становништво најактивније. Рекламни панои, декоративно осветљење и слично томе, није потребно да буде активно током целе вечери. То су све неке техничке ствари, али су потребне због едукације становништва, да схвати колико ми уствари непотребно користимо осветљење, што даље утиче на наше економске, али и енергетске трошкове, објаснила је наша саговорница.
Она је навела да астрономски туризам може допринети развоју руралних средина уопште, посебно ако су оне забачене и изоловане и у којима нема неких других антропогених или природних вредности због којих би дошли туристи.
-Ми у овом случају, зато што нема толико људи имамо савршено чисто ноћно небо. Под тим мислим имамо и звездано небо, што не можемо да видимо у градским срединама. Астро туристи су управо они који желе да посматрају звезде, баве се астро фотографијом, посматрају кроз телескопе или просто ентузијасти, које интересује ова тема. Они су упараво ти, који ће радо посетити оваква подручја, уложити у то да плате смештај, да купе неки производ, који се можда производи на локацији коју посећују. Сами становници у том смислу могу да се унапреде, да имају телескопе, смештај који ће понудити и на тај начин зарађивати од самих посета, истакла је др Бјелајац.
Када је реч о образовању и о томе колико је светлосно загађење важно у том смислу, она је додала да је веома важно, јер се не спомиње често.
-То је најмање истражен облик загађења животне средине. Тек се последњих десетак година активније тиме бавимо у образовању, у науци је то већ неко дуже време. У последње три четири године се и у Србији доста ради на томе, заједно са Центром за промоцију науке, са нашим удружењем, али и другим едукативним институцијама се ради на томе да научимо и основце и средњошколце, али и наше суграђане о светлосном загађењу, истакла је представник Невладине организације „Carpe Noctem“ доцент са Природно математичког факултета у Новом Саду др Дајана Бјелајац.
Представник Астрономске опсерваторије у Београду, др Милан Стојановић је овом приликом рекао да је Астрономска станица на Видојевици издвојено одељење Института астрономске опсерваторије у Београду.
-Све наше посматрачке активности у астрономији су измештене на ову станицу, а разлог је просто тај што је светлосно загађење у Београду много велико. У суштини данас астрономи увек беже од тог светлосног загађења. Астрономска станица Видојевица, направљена је 2010. године, тад су почели радови, пристигли су телескопи пар година касније, а сада већ имамо три телескопа, од који је један изузетно модеран. Развој астрономије у том посматрачком смислу је од јако великог значаја. Астрономска опсерваторија је иначе један од најстаријих института у нашој земљи, основана је још 1887. значи преко 100 година је у астрономском посматрању, навео је др Стојановић.
Он је објаснио да је Видојевица била одабрана у доста широком истраживању, где су се тамо негде осамдесетих, посећивали сви врхови, планине у нашој земљи, тада бившој Југославији.
-Испоставило се да Видојевица има јако погодне услове за та астрономска посматрања. Значи није највиша планина у Србији, висока је 1150 метара, али има изузетну микро климу, која погодује астрономским посматрањима. Дакле то је јако велики број ведрих ноћи, а оне неће имати никакву сврху, ако свуда око нас буде много светлосног загађења. Ово је начин да скренемо пажњу на то да желимо да заштитимо то подручје, не само за нас астрономе, већ за било кога ко жели да се попне на Видојевицу и да одатле види те звезде на небу, јер знамо да из града нема ништа од тога. Специфична је у томе, јер када посматрамо Европу, она све мање има тих тамних подручја, самим тим и све мање локација за добре телескопе, закључио је на радионици у Прокупљу, представник Астрономске опсерваторије у Београду др Милан Стојановић.
Иницијативу за оснивање Парка тамног неба „Видојевица“, покренули су Невладина организација „Carpe Noctem“, Астрономска опсерваторија у Београду и Центар за промоцију науке – Природно-математички факултет у Новом Саду.
Радионицу су подржали и Град Прокупље и Министарство науке, технолошког развоја и иновација Владе Републике Србије.
