U prokupačkom Domu kulture održana je radionica, pod nazivom „Postani noćni rendžer“, kojom je podržana inicijativa za osnivanje Parka tamnog neba „Vidojevica“. Radionicu su održali, predstavnik Nevladine organizacije „Carpe Noctem“ docent sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu dr Dajana Bjelajac i predstavnik Astronomske opservatorije u Beogradu dr Milan Stojanović.

Glavna tema radionice bila je obaveštavanje građana Prokuplja, o tome kako mogu da se priključe inicijativi osnivanja Parka tamnog neba na području grada Prokuplja. Sastojala se od četiri kratka predavanja.

Na pitanje šta je i kako svetlosno zagađenje utuče na zdravlje i kvalitet života, dr Dajana Bjelajac, rekla je da ono ustvari predstavlja prekomerno ili preintenzivno osvetljenje u životnoj sredini, pogotovo u noćnim satima, koje može da utiče negativno na ljudsko zdravlje.

-Dakle nije svako osvetljenje loše, već samo ono, koje mi kategorišemo kao svetlosno zagađenje. Kako to utiče na naš san? Pre svega, i mi kao i ostatak živog sveta smo se razvijali pod uslovima pravilne smene doba dana i doba noći, te se stoga i određeni biološki procesi dešavaju u toku noći. Ako mi veštački produžimo dan, na taj način pomeramo naš biološki sat, to dalje može da se ogleda kroz pojavu nekih oboljenja. Postoje brojni radovi, koji između ostalog tvdre, odnosno sugerišu, da prekomerno izlaganje veštačkom osvetljenju u noćnim satima, može da utiče ili na neki način doprinese obolevanju od raka prostate ili raka dojke, rekla je dr Bjelajac.

Problem svetlosnog zagađenja, prema njenim rečima, mora se rešiti pre svega edukacijom stanovništava, jer svi mi prirodno želimo da što više osvetlimo našu sredinu, jer se u svetlosti i pri svetlosti lakše krećemo i lepše osećamo.

– Treba da osvetlimo one prostore i one puteve, koji treba da se osvetle. Apsolutno ne sve. Takođe treba da naučimo da nam osvetljenje nije potrebno u toku cele noći, nego određenog dela noći u kojem je stanovništvo najaktivnije. Reklamni panoi, dekorativno osvetljenje i slično tome, nije potrebno da bude aktivno tokom cele večeri. To su sve neke tehničke stvari, ali su potrebne zbog edukacije stanovništva, da shvati koliko mi ustvari nepotrebno koristimo osvetljenje, što dalje utiče na naše ekonomske, ali i energetske troškove, objasnila je naša sagovornica.

Ona je navela da astronomski turizam može doprineti razvoju ruralnih sredina uopšte, posebno ako su one zabačene i izolovane i u kojima nema nekih drugih antropogenih ili prirodnih vrednosti zbog kojih bi došli turisti.

-Mi u ovom slučaju, zato što nema toliko ljudi imamo savršeno čisto noćno nebo. Pod tim mislim imamo i zvezdano nebo, što ne možemo da vidimo u gradskim sredinama. Astro turisti su upravo oni koji žele da posmatraju zvezde, bave se astro fotografijom, posmatraju kroz teleskope ili prosto entuzijasti, koje interesuje ova tema. Oni su uparavo ti, koji će rado posetiti ovakva područja, uložiti u to da plate smeštaj, da kupe neki proizvod, koji se možda proizvodi na lokaciji koju posećuju. Sami stanovnici u tom smislu mogu da se unaprede, da imaju teleskope, smeštaj koji će ponuditi i na taj način zarađivati od samih poseta, istakla je dr Bjelajac.

Kada je reč o obrazovanju i o tome koliko je svetlosno zagađenje važno u tom smislu, ona je dodala da je veoma važno, jer se ne spominje često.

-To je najmanje istražen oblik zagađenja životne sredine. Tek se poslednjih desetak godina aktivnije time bavimo u obrazovanju, u nauci je to već neko duže vreme. U poslednje tri četiri godine se i u Srbiji dosta radi na tome, zajedno sa Centrom za promociju nauke, sa našim udruženjem, ali i drugim edukativnim institucijama se radi na tome da naučimo i osnovce i srednjoškolce, ali i naše sugrađane o svetlosnom zagađenju, istakla je predstavnik Nevladine organizacije „Carpe Noctem“ docent sa Prirodno matematičkog fakulteta u Novom Sadu dr Dajana Bjelajac.

Predstavnik Astronomske opservatorije u Beogradu, dr Milan Stojanović je ovom prilikom rekao da je Astronomska stanica na Vidojevici izdvojeno odeljenje Instituta astronomske opservatorije u Beogradu.

-Sve naše posmatračke aktivnosti u astronomiji su izmeštene na ovu stanicu, a razlog je prosto taj što je svetlosno zagađenje u Beogradu mnogo veliko. U suštini danas astronomi uvek beže od tog svetlosnog zagađenja. Astronomska stanica Vidojevica, napravljena je 2010. godine, tad su počeli radovi, pristigli su teleskopi par godina kasnije, a sada već imamo tri teleskopa, od koji je jedan izuzetno moderan. Razvoj astronomije u tom posmatračkom smislu je od jako velikog značaja. Astronomska opservatorija je inače jedan od najstarijih instituta u našoj zemlji, osnovana je još 1887. znači preko 100 godina je u astronomskom posmatranju, naveo je dr Stojanović.

On je objasnio da je Vidojevica bila odabrana u dosta širokom istraživanju, gde su se tamo negde osamdesetih, posećivali svi vrhovi, planine u našoj zemlji, tada bivšoj Jugoslaviji.

-Ispostavilo se da Vidojevica ima jako pogodne uslove za ta astronomska posmatranja. Znači nije najviša planina u Srbiji, visoka je 1150 metara, ali ima izuzetnu mikro klimu, koja pogoduje astronomskim posmatranjima. Dakle to je jako veliki broj vedrih noći, a one neće imati nikakvu svrhu, ako svuda oko nas bude mnogo svetlosnog zagađenja. Ovo je način da skrenemo pažnju na to da želimo da zaštitimo to područje, ne samo za nas astronome, već za bilo koga ko želi da se popne na Vidojevicu i da odatle vidi te zvezde na nebu, jer znamo da iz grada nema ništa od toga. Specifična je u tome, jer kada posmatramo Evropu, ona sve manje ima tih tamnih područja, samim tim i sve manje lokacija za dobre teleskope, zaključio je na radionici u Prokuplju, predstavnik Astronomske opservatorije u Beogradu dr Milan Stojanović.

Inicijativu za osnivanje Parka tamnog neba „Vidojevica“, pokrenuli su Nevladina organizacija „Carpe Noctem“, Astronomska opservatorija u Beogradu i Centar za promociju nauke – Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu.

Radionicu su podržali i Grad Prokuplje i Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Vlade Republike Srbije.