U Narodnom muzeju Toplice otvorena je izložba Prirodnjačkog muzeja iz Beograda,pod nazivom „Staro i nestalo voće Srbije“,autora biologa Aleksandre Savić. Direktorka Narodnog muzeja Toplice Julka Kuzmanović Cvetković izrazila je zadovoljstvo zbog gostovanja ove izložbe i saradnje sa muzejom iz Beograda.
– U prirodi,seoskim okućnicama i voćnjacima,ali i na našim pijacama,danas je veoma teško videti mnoge sorte voća koje su naši preci koristili za ishranu. Iako retke,stare sorte jabuka,krušaka,šljiva još uvek se mogu pronaći na području cele Srbije kao pojedinačna stabla ili u manjim zasadima,u dolinama reka i na obroncima planina,ali i u voćnjacima zaljubljenika,rekla je autorka izložbe Aleksandra Savić.
Ona je govorila o važnosti gajenja voća u baštama i dvorištima kako ne bi nestale autohtone sorte voća sa našeg područja,jer se smatra da su mnoge sorte i nastale sa naših prostora,npr. šljiva ranka,šljiva dragačevka.
– Mnoge stare sorte koje treba da negujemo jer su naše bogatstvo nestale su,a veoma je važno da ih imamo. Još davne 1921. godine bilo je 150 sorti jabuka,a danas ih ima svega pedesetak. One nestaju,jer se ljudi ne bave gajenjem,već im je lakše da ih kupe,istakla je Savić.
Osim značaja u ljudskoj ishrani,preradi i izradi mnogih predmeta,autohtono voće je deo prirodnog pejzaža našeg sela,čime ulepšava i obogaćuje ruralne predele. Staro voće je deo naše nematerijalne baštine,tradicije,običaja i nasleđa,kao i našeg kulturnog identiteta. Deo tog nacionalnog blaga prikuplja se,obrađuje i čuva u Zbirci voća u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu.
– Izložba „Staro i nestalo voće Srbije“ priređena je sa ciljem da se predstavi bogatstvo,lepota i raznovrsnost autohtonog voća naših krajeva,koje je potrebno i dalje beležiti,istraživati,koristiti,ali i sačuvati,zaključila je autorka Aleksandra Savić.
Ljubitelji prirode,uzgajivači voća,ali i svi zainteresovani ovu izložbu mogu pogledati do kraja januara u galeriji Narodnog muzeja Toplice.
